Европа у пламену: Четири питања, четири одговора

БОН - Шумски пожари који дивљају овог љета Европом, без обзира на то да ли су изазвани природно или људском руком, појачани су сушама и екстремним врућинама, пише Дојче веле и додаје да су људи посљедњих деценија научили да спасавају животе, али не и шуме.

Љетњи пожари су природни и често неопходни дио животног циклуса медитеранских шума - подстичу и обнову и биодиверзитет. Људи у тим регионима су научили да се боље носе са уобичајеним годишњим пожарима, тако да је - од 1980. регистрован пад броја и интензитета пожара.

Али посљедњих година пожари су често ескалирали - далеко изнад њихове нормалне величине и интензитета.

Разорни пожари 2017. и 2018. однијели су стотине живота на подручју од Турске до Шпаније, а јаких пожара је било и у земљама у централној и сјеверној Европи, укључујући Шведску.

Такви незапамћени пожари неизбјежно су повезани са екстремним сушама и топлотним таласима.

За пожаре су подједнако криви природни узроци, попут муња, као и људи који их подмећу. Али екстремна врућина повећала је њихов интензитет и прави је кривац за катастрофлно уништавање по наведеним регионима, наводи DW.

Јули 2021. био је други најтоплији икада забиљежен у Европи и трећи најтоплији на свијету. У Грчкој је достигнута температура од 47,1 степени Целзијуса. Европски рекорд је забиљежен такође у тој земљи - 1977. године са 48 степени, а 1987. је само у Грчкој у пожарима погинуло више од 1.500 људи.

Ипак ове године нема ни приближно толико људских жртава - али је до 5. августа у Европи изгоријело бар 55 одсто више површина него што је то био просјек у претходних 12 година.

За то је кривац застарјело управљање шумама, а понекад чак и прекомјерна заштита шума. Примјера ради, 1. августа планула је градска борова шума у италијанском граду Пескари - 800 људи је морало да се евакуише. Али пошто је то подручје заштићени резерват природе, не подлеже управљању шумама, које укључује редовно чишћење подраста или подвргавање контролисаним пожарима.

“У већини медитеранских регија, тренутна политика управљања шумским пожарима превише је фокусирана на сузбијање пожара а не на прилагођаваје текућим глобалним промјенама”, написали су аутори студије (2021.) “Разумијевање промјена пожара у јужној Европи”.

Дакле, глобално загревијање повећава учесталост и озбиљност временских услова који подстичу пожаре - то доказују невиђени пожари широм Аустралије и Калифорније посљедњих година.

Климатске промјене повећавају ризик од шумских пожара у цијелој Европи - укључујући централне и сјеверне регионе који обично нису склони пожарима.

Према Европској агенцији за прирордну околину (ЕЕА), подручје у региону медитерана које страда у пожарима у посљедњих 40 година се незнатно смањило, и то углавном захваљући напорима за контролу пожара.

Према ЕЕА тренутне рекордне суше и топлотни таласи широм медитеранске регије подсјећају на догађаје из 2018. године када је више земаља претрпело катастрофалне пожаре. У Грчкој је те године више од 100 људи страдало у пожарима на Атики - најсмртоноснијем пожару у овом вијеку након пожара “црне суботе” 2009. у Аустралији.

Емисија CO2 се не смањује довољно брзо да ограничи ово загријавање, упркос познатим климатским споразумима.

“Од 1990. глобална емисија CO2 порасла је за 60 одсто”, рекао је за DW Модјиб Латиф, научник у Хелмхолцовом центру, додајући да ће након успоравања 2020. повезаног с пандемијом емисија CO2 поново порасти 2021. године.

Када је ријеч о посљедицама, глобално гледано, пожари су одговорни за значајне емисије гасова са ефектом стаклене баште и за пет до осам одсто од 3,3 милиона смртних случајева узрокованих лошим квалитета ваздуха, извјештава Карбон Бриф, група која се бави климом.

Јесте да емисија CO2 услед пожара посљедњих деценија - опада - такође због побољшане заштите од пожара, али остаје проблем интензитета пожара, који има далекосежнији ефекат на суму CO2 у атмосфери - јер шуме изгоре тако темељно да више не расту и не пречишћавају ваздух.

Емисија CO2 од екстремних пожара широм југозападне Европе 2017. - од Пиринејског полуострва, преко јужне Француске и Италије - била је највећа од бар 2003. године.

Поређења ради: изузетно велики пожари 2003. довели су до емисије исте количине штетних гасова као и читава (индустријска) западна Европа.

А ако интензитет пожара 2021. уништи значајан дио шума повећање CO2 могло би бити још разорније за климу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.