Свијет
Фото: Илустрација
ЊУЈОРК- Испод холандског мочварног подручја с вјетрењачама налазе се највеће европске резерве природног гаса.
Пространо поље Гронинген има довољно неискоришћених капацитета да замијени већ ове зиме већи дио гаса који је Њемачка некада увозила из Русије.
Умјесто тога, ово поље је у поступку гашења, а Холандија одбија позиве да настави експлоатацију, чак иако се Европа припрема за можда најтежу зиму од Другог свјетског рата, пише "Блумберг".
Разлог одбијања лежи у томе што је бушење гаса у Гронингену довело до низа потреса тла и јер холандски званичници не желе да ризикују реакцију становника кршењем обећања да ће затворити то поље.
Гронинген је био главни ослонац за снабдјевање Европе гасом од 1963. Чак и послије пола вијека, још увијек има око 450 милијарди кубних метара гаса који се може извући, а чија је вриједност око 1.000 милијарди долара. Што је још важније, има простора за екстракцију око 50 милијарди кубних метара годишње више него што се тренутно вади, према процјени британског Шела, једног од два главна партнера укључених у посао.
Мјештани, међутим, кажу да континент треба да потражи гас негдје другдје.
Вилнур Холар (50), који живи у Гронингену скоро двије деценије, каже да је 2004. купио кућу која је тада „била палата“ са витражима и богатом каменом орнаментиком. Али, као и хиљаде домова у овој области, оштећена је од потреса; пуна је пукотина и фасада тоне. „Моја кућа се претворила у руину“, јада се он.
Од приближно 327.000 домова у овом региону, најмање 127.000 пријавило је неку штету, према Институту за рударска оштећења Гронингена. Више од 3.300 зграда је срушено у тој области од 2012. године, јер су их земљотреси учинили несигурним, преноси холандска телевизија НОС.
Холандски министар рударства Ханс Вијлбриеф истиче да је опасно наставити са бушењем, али да његова земља не може да игнорише муку с енергијом у другим дијеловима Европе. Недостатак гаса „могао би нас натјерати да донесемо ту одлуку (о бушењу)“, каже он, додајући да би, ако болнице, школе и домови не могу да се грију како треба, то могло бити безбједносно питање.
Према Шелу, повећање вађења гаса у Гронингену могло би да се покрене скоро одмах, што би било више него довољно да замијени 46 милијарди кубних метара које је Њемачка увезла из Русије прошле године.
Холандски званичници, међутим, сматрају да би за Њемачку, ако јој треба више више енергије, сигурнија опција била да продужи радни вијек њених нуклеарних електрана.
Комесар Европске уније за унутрашње тржиште Тијери Бретон изјавио је недавно да би Холандија требало да преиспита своју одлуку о затварању Гронингена, а на холандског министра рударства притисак врше и колеге из других земаља ЕУ, али влада ове земље се за сада држи свог става.
Холандски премијер Марк Руте каже да неће у потпуности искључити могуће коришћење Гронингена за повећање снабдевања гасом, али „само у екстремном случају ако све крене наопако“, уз опаску да за тим тренутно нема потребе.
Умјесто повећања производње гаса, Холандија се опредијелила за то да укине ограничења за електране на угаљ како би обезбиједила енергетску безбједност, придруживши се другим чланицама ЕУ у окретању ка енергенту који јако загађује атмосферу. Такође је удвостручила капацитете за увоз течног природног гаса и појачала пуњење складишта гаса како би обезбиједила да она буду попуњена 80 посто прије зиме, пише "Блумберг".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
