ЕУ: Трамп може смањити притисак на Балкан

Брисел - Досад најављена спољна и безбjедносна политика новог америчког предсjедника Доналда Трампа може изазвати дубоке промене у Европи и смањити притисак на Балкан.

То се наводи у првим анализама и коментарима "хладне главе" у Европској унији чији су лидери потпуно затечени доласком Трампа на чело Бијеле куће.

У већини анализа, изјава политичара и челника влада и институција ЕУ и даље се исказује велика збуњеност, одбојност и страхови да ће Трамп најавом већег уважавања Русије и других свјетских чинилаца у решавању глобалних проблема, европске савезнике бар дијелом препустити себи самима.

Али, појавила су се и мишљења да "заокрет Трамп" ка мулти-поларном свету може донијети већу стабилност и самој Европи, и уз заустављање ширења НАТО према руским границама, а могуће и на Балкану, довести до напуштања нарочито према Русији хладноратовске и у свијету интервенционистичке политике претходних америчких администрација, а која би била настављена да је на чело Бијеле куће дошла Хилари Клинтон.

Отуд су неки коментатори закључили да је реално очекивати да Трампова најављена спремност да прагматично с Русијом крене у договорено сламање Исламске државе и свих терориста у Сирији и спремност да се крене и ка рјешавању украјинске кризе, може натерати Европу да се усредсреди на сопствене дубоке недаће и подјеле.

То би довело и до смиренијих, реалнијих рјешења такође за Западни Балкан, гдје се потенцијална безбједносна жаришта и даље и у самој ЕУ и НАТО виде у БиХ, Македонији, па и унутрашњој ситуацији на Косову и односима Приштине и Београда.

У Америци таквих анализа још нема, и штавише, преовлађују оцјене да би Трампова сарадња с руским вођством и предсједником Владимиром Путином тешко уздрмала повјерење Европљана у савезништво с Америком.

Медији с оне стране Атлантика су пренијели оцену стручњака за међународне односе на Универзитету у Вестминстеру Ајдана Хехира да су посебно узнемирени Украјина и Грузија и да "избор Трампа за предсједника зато увећава опасност од рата у Европи, а Трампово предсједниковање има злослутне посљедице за балтичке државе и Балкан".

Другачија мишљења су почела да излазе на видјело у Европи и тако је француски сајт који се бави стратегијским и безбједносним питањима Атлантико увјерен да ће се "тон промјенити и непосредан договор Трамп-Путин ће моћи да допринесе смањивању затегнутости нарочито у Украјини".

"Док ће", додаје Атлантико, "вјероватно бити закочено ширење НАТО на простору пред руским границама и на Балкану, што ће утицати на уклањање јабука раздора у односима Америке и Русије".

Европски лидери и политичари настоје да докуче прије свега ко ће водити спољну политику, а ко ће бити на челу безбједносног тима Трампове администрације, па се на положају шефа дипломатије виде Боб Коркер, предсједник Одбора за спољне послове у Сенату, као и искусни републикански политичар Њут Грингрич.

Министар одбране би требало да буде пензионисани генерал Мајк Флин, с искуством ранијег шефа војне обавијештајне службе.

Ови и још неки опробани политичари, попут бившег градоначелника Њујорка Рудија Дјулијанија, требало би да унесу зрелост, озбиљност, јасну стратегију, што многи у Европи и Америци сматрају да сам Трамп нема.

Али да би заокрет ка договарању са кључним свјетским чиниоцима и став да се амерички партнери у Европи и свијету сами морају више побринути и платити за своју одбрану могао да добије "зелено свијетло" и код куће, Трамп мора прије свега убиједити моћни војно-индустријски комплекс и републиканску елиту.

Сви у "нормалном свијету" желе да се уништи велика терористичка глобална пријетња Исламске државе и Ал-каиде у Сирији и Трампов главни дипломатски савјетник Валид Фарес је потврдио да ће нови амерички предсједник "склопити споразуме, сјести за сто с руским вођима и они ће разговарати о свеукупној свјетској ситуацији, укључујући Крим".

То значи, по оцијени Фареса, како да се дође до помирења, како да се поново склопи споразум с Украјином, а како је додао, Трамп "неће бити агресиван у ангажовању с Русима, али ће уједно бити врло јасан да таква не смије бити ни руска страна".

Фарес је нагласио да је "Русија хипер-нуклеарна свјетска сила, стална чланица СБ УН, укључена битно у многе оквире и свјетска збивања "и да рјешење кризе у Сирији без сарадње с Русијом једноставно није могуће, али је нужно да у то буду укључени сви регионални чиниоци и да се зна ко ће моћи да успостави политичку власт и јамчи помирење на подручјима с којих буду уклоњени исламски терористи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.