Свијет
Фото: Агенције
БРИСЕЛ - Европска комисија службено је прогласила Шпанију, Италију, Грчку и Кипар земљама "под миграцијским притиском" у свом првом годишњем извјештајуо азилу и миграцијама.
Ова одлука, представљена јуче, значи да ће ове четири медитеранске земље, које су се прошле године суочиле с "неразмјерним бројем" долазака миграната, током 2026. добити помоћ од остатка Уније кроз нови систем пресељења тражиоца азила или финансијских доприноса, пише "Еуроњуз".
Механизам обвезне солидарности
Ова процјена темељ је за активацију такозваног Годишњег фонда солидарности, механизма који одређује укупан број тражиоца азила за пресељење и износе финансијских компензација. Иако приједлог фонда још није јаван, о њему ће расправљати државе чланице, које би коначну одлуку о величини и удјелима солидарности требале донијети до краја ове године.
Свака држава чланица, осим оних под притиском, мораће допринијети размјерно својој популацији и БДП-у. На располагању су им три опције: пресељење одређеног броја тражиоца азила, плаћање 20.000 евра по особи коју не преселе или финансирање оперативне подршке у државама које су највише оптерећене. Законом је утврђен минимални капацитет фонда од 30.000 пресељења и 600 милијуна евра финансијских доприноса.
Земље "у ризику"
Извјештај Комисије идентификује и 12 држава "у ризику од миграцијског притиска", а међу њима је и Хрватска, уз Белгију, Бугарску, Њемачку, Естонију, Ирску, Француску, Летонија, Литванија, Холандија, Пољску и Финску.
Од ових се земаља захтијева да пруже солидарност, али њихова ситуација ће поново бити процјењивана како би се избјегле неразмјерне обавезе.
Хрватска се налази и у трећој групи земаља класификованих као оне које се суочавају са "значајном миграцијском ситуацијом", заједно с Бугарском, Чешком, Естонијом, Аустријом и Пољском. Иако и оне морају учествовати у механизму солидарности, могу затражити изузеће од својих квота, које потом мора потврдити Комисија и одобрити друге државе чланице.
Побуна на истоку Уније
Међутим, систему предвиђеном Пактом о миграцијама и азилу и даље се противе неке државе чланице. Мађарски премијер Виктор Орбан, пољски Доналд Туск и словачки Роберт Фицо већ су најавили да неће проводити правила ЕУ, јер не желе допринијети ни финансијски ни прихватом миграната.
- Пољска неће прихвтати мигранте према Миграцијском пакту. Нити ћемо плаћати за то - написао је Туск на друштвеним мрежама.
Европски повјереник за унутарње послове Магнус Брунер потврдио је да Будимпешта и Варшава Комисији нису чак ни представиле свој план провођења Пакта. Високи званичник ЕУ изјавио је да би одбијање доприноса представљало "кршење обавеза према праву ЕУ", што би могло довести до поступка због повреде права против тих земаља када уредба ступи на снагу 2026. године.
Према извјештају Комисије, општа миграцијска ситуација у ЕУ је побољшана, с илегалним преласцима граница смањеним за 35 одсто у периода од јула 2024. до јуна 2025. године. Упркос томе, Комисија као кључне изазове с којима се Унија и даље суочава наводи нерегуларне доласке, неовлаштена кретања миграната унутар ЕУ, те инструментализацију миграција од стране Русије и Бјелорусије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
