ЕУ: Највећи изазов од рата у СФРЈ

Брисел - ЕУ одлучила да суспендује преговоре о либерализацији визног режима и сарадњи са Русијом, саопштио је предсједник Европског савјета Херман ван Ромпеј.

Европа се, према оцијени Ван Ромпеја, суочава са највећим изазовом од сукоба у бившој Југославији.

Европски лидери договорили су се на данашњем састанку у Бриселу да уведу тростепене санкције Русији, које ће се спроводити у зависности од односа Москве према кризи у Украјини.

Како је саопштио предсједник Европског савјета Херман ван Ромпеј, у првом степену ЕУ ће суспендовати преговоре о визној либерализацији с Русијом, а чланице Уније неће учествовати на самиту Г8 у Сочију.

Ван Ромпеј је затражио од руских оружаних снага да се смјеста повуку из Украјине, а најављени референдум о независности Крима назвао је "нелегалним".

Други степен санкција ЕУ према Русији могао би обухватити забрану путовања и замрзавање руске имовине, упозорио је Ван Ромпеј, позвавши Москву да се врати за преговарачки сто с украјинским властима.

Као трећи корак, уколико Русија настави са корацима које воде ка ескалацији и дестабилизацији Украјине, предсједник Савјета је навео "широке економске мјере са дугорочним посљедицама по односе ЕУ у њених чланица са Русијом", али није желио да открије детаље о природи тих мјера.

Он је указао да је радним гупама у ЕУ већ наложено да почну да припремају наведене мјере, како би оне што прије могле бити примијењене.

Ван Ромпеј је украјинску кризу окарактерисао ''можда највећом пријетњом на нашем континенту, још од ратова на Балкану'' деведесетих година прошлог вијека.

У заједничком саопштењу које је Ван Ромпеј прочитао наводи се да, ЕУ од Москве тражи да повуче трупе у базе и приступи дијалогу са Кијевом у оквиру контакт групе у коју је ЕУ спремна да се укључи.

"Снажно осуђујемо ничим изазвано кршење украјинског суверенитета и територијалног интегритета од стране Руске федерације и позивамо Руску Федерацију да хитно повуче оружане снаге у сталне базе у складу са релевантним споразумима", наведено је у саопштењу.

"Уколико Русија не предузме поруке у овом правцу, суочиће се са озбиљним посљедицама по билатералне односе са ЕУ", упозорио је Ван Ромпеј.

Он је рекао да је можда изненађење што су вође ЕУ усвојиле неке одлуке и запретиле додатним санкцијама Русији, али је то, како је објаснио, посљедица и одлуке кримског парламента да прогласи присаједињење Русији.

"Ми имамо важне односе с Украјином и Русијом и спремни смо да с њима кренемо у шире мултилатералне иницијативе", додао је предсједник Европског савјета.

Предсједник Савјета је нагласио да је понуда Украјини да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању још на столу и наговијестио да би она ускоро могла бити допуњена статусом кандидата.

"Припреме за политичка поглавља су у току", рекао је он.

Предсједник Европске комисије Жосе Мануел Барозо рекао је да је усвојен 11 милијарди евра тежак пакет економске помоћи Украјини, нагласившси да је то доказ да ЕУ стоји из Украјине не само на дјелу, него и на ријечима. Изражена је спремност да са Украјином потпише Споразум о стабилизацији и придруживању.

Сем тога, најавили су и интензивирање преговора о визној либерализацији И укључивање Украјине у трећи енергетски пакет како би се смањила енергетска зависност од Русије.

Британски премијер Дејвид Камерон рекао је, након састанка у Бриселу, да послови са Русијом не могу да се наставе у досадашњем облику.

Одлука о замрзавању имовине и забрани путовања могла би да буде донијета веома брзо уколико не дође до напретка у дијалогу, додао је он.

Предсједник британске владе оцијенио је да се "тренутно суочавамо са најозбиљнијом кризом у Европи у овом вијеку".

Сједињене Државе такође су најавиле санкције против Москве, попут пооштравања визног режима, замрзавања имовине појединих руских званичника и смањења пословних веза између двије земље.

Парламент украјинске покрајине Крим донио је одлуку да се прикључи Руској Федерацији, а проруска покрајинска влада најавила је да ће референдуом о статусу овог полуострва у Црном мору, бити одржан 16. марта.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров одбио је да се састане са својим новим украјинским колегом, као и да се направи "контакт-група" која би радила на рјешењу кризе, упркос великим притисцима америчког државног секретара Џона Керија и европских министара. Лавров и Кери састали су се и данас у Риму, али приближавање ставова о кризи у Украјини још није на видику.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.