Екстремни десничари збијају редове

ПАРИЗ, СТОКХОЛМ - Објашњење да десничари јачају јер криза "дрма" Европу било би превише једноставно, сматра Флоријан Хартлеб из бриселског Центра за европске студије (CES).

Поготово зато, каже он, што десни популисти ионако готово да и немају израђене стратегије против кризе, осим позива за националном изолацијом и гласном критиком глобализације.

У Скандинавији на примјер готово да се и не осјете посљедице кризе у еврозони. А ни илегална миграција не представља велики проблем.

Ипак, и у овим земљама на сјеверу континента јачају деснопопулистичке странке: у Финској су на протеклим изборима знатне успјехе постигли "Прави Финци". Освојили су око 20 одсто гласова слоганом "Зашто да плаћамо за Португалију?". А у Шведској су десничарске "Шведске демократе" први пут 2010. освојиле мјеста у парламенту.

У тим богатим земљама је десним популистима добродошао страх грађана да би могли изгубити свој ситуирани статус, објавио је Дојче веле. Масакр који је починио десни екстремиста Андерс Брејвик у љето 2011. године у Норвешкој се међутим не треба посматрати као израз јачања једне насилничке десничарске сцене, него као напад појединца, упозоравају аналитичари.

И Њемачку је уздрмало насиље десних екстремиста. Трио, који се називао Националсоцијалистичко подземље (NSU), више од деценије је убијао све док му истражиоци нису коначно ушли у траг. А тај траг води и до Националдемократске странке Њемачке, (NPD), која се јасно може сврстати у не само деснопопулистичке, него је то екстремистичка странка.

У сусједним земљама Њемачке на дјелу је јасан деснопопулистички замах на политичкој страначкој сцени. А у Холандији је протеклих година доста бирача привукао и у медијима већ доста познати десни популист Херт Вилдерс са својом Странком за слободу.

- Вилдерс на својој интернет страници позива Холанђане да записују која криминална дјела чине источни Европљани. Тиме он потпирује пригушене страхове - појашњава Хартлеб стратегију ових холандских десничара.

Могуће је да је управо либерална традиција ових земаља довела до јачања десничара, сматра Штефан Зајдендорф, историчар и руководилац европског одјељења Њемачко-француског института у Лудвигсбургу.

Он израђује једну студију која се бави десним популизмом у цијелој Европи и каже:

- Та либерална визија једног универзално дефинисаног становништва је протеклих година показала своје слабости, зато што није одговарала реалности. То се може видјети и у Француској, гдје су у предграђима настајала гета док су се у држави водиле расправе о универзалном грађанству.

У Аустрији су десни популисти чак били у влади, у периоду кад је странка FPÖ са својим тадашњим предсједником Јергом Хајдером 2000. године ушла у коалицију с конзервативном странком ÖVP.

Али и на истоку Европе су све јаче десничарске странке. Многи посматрачи то сматрају феноменом модернизације и трансформације.

У Мађарској је тренутно на челу владе конзервативни и крајње евроскептични Виктор Орбан. А и у Словачкој и Чешкој су у посљедњих 20 година десноекстремне странке забиљежиле успјехе.

У Пољској је десни популизам често повезан с ултракатоличким, каткад и антисемитским ставовима.

Белгија

У Белгији је екстремна и расистичка фламанска регионална странка Влаамс Беланг (која се до 2004. називала Фламански блок) већ двадесетак година једна од три најуспјешније странке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.