Еколошке бомбе у источној Европи

БУДИМПЕШТA - Бујица отровног муља у Мађарској је само једна од еколошких катастрофа које вребају у источноевропским земљама и 20 година послије пада "жељезне завјесе". Мађарска еколошка катастрофа наводи на питање да ли су инвеститори који су преузели фабрике из комунистичке ере учинили довољно за безбједност тих постројења, пренио је AП.

- Оно што је застрашујуће је то да нисмо знали да ово постоји. Колико још има постројења која можда откуцавају као темпирана бомба - пита се Aндреас Бекхам, директор Дунавско-карпатског програма.

Мађарски еколози упозоравају на могуће истицање црвеног отровног отпада из седам базена на око 100 километара од Будимпеште. У њима има 12 милиона тона црвеног муља акумулираног још од 1945. - што је преко десет пута више од количине која се недавно излила.

Фабрика "Борсодхем", на сјевероистоку Мађарске, избацује годишње 100.000 тона токсина поливинил хлорид (PVC), који садржи диоксин - истог отрова који је испуштен у ваздух прије 34 године послије експлозије у фабрици у Севезу, што је изазвало помор животиња и опустошило град.

У сусједној Словачкој велика област на истоку земље је још контаминирана полихлоринисаним бифенилима из комунистичке ере.

Aлармирани катастрофом у Мађарској бугарски званичници су наредили инспекцију десетина домаћих резервоара отровног отпада.

У Бугарској се 1966. срушио зид отпадног резервоара постројења за прераду олова и бакра. Изливени токсични муљ је убио 488 особа, док је добар дио околног земљишта остао пуст.

У Румунији је велико језеро препуно корозивног муља дио пејсажа дунавске луке Тулчеа. Повремено цурење тог отпадног материјала, као и загађење ваздуха, узрок су спорадичног помора риба и птица.

У Србији постоји и огромна отворена јама само 100 метара од Саве, с милионима тона угљеног пепела из Термоелектране "Никола Тесла" у Обреновцу. У ваздуху изнад овог града током трећине године се региструје нездраво висок ниво угљене прашине.

У Врањићу, близу Сплита, прије неколико година затворена је фабрика азбеста, али око 7.000 кубних метара отпада помијешаног с азбестом још није рашчишћено. Прије двије године ниво азбеста у ваздуху је био три пута изнад дозвољеног, а чак и данас по вјетровитом дану кроз ваздух лете честице ове канцерогене материје, тврде мјештани.

Дунав, други највећи пловни ток у Европи, који пролази кроз седам источноевропских земаља, одавно је на удару еколошких хаварија. Један од најгорих инцидената догодио се 1999. за вријеме NATO бомбардовања Србије, када је циљ бомби била фабрика ђубрива и винил хлорида, као и рафинерија нафте у Панчеву, што је имало за посљедицу отицање у ријеку токсичне мјешавине олова, диоксина и других хемијских једињења која изазивају рак.

БиХ

У БиХ два одлагалишта црвеног муља налазе се у Бирачу код Зворника те код Мостара у мјесту Добро Село. И док је одлагалиште код Зворника добро обезбијеђено, ово у Мостару је потенцијална пријетња за околину, преноси "Дојче веле". У Добром Селу ускладиштено је око 10 милиона тона црвеног муља. Ускладиштила га је мостарска фабрика "Aлуминиј", а његово евентуално изливање значило би еколошку опасност за шире регионално подручје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.