Египат гради "Нови Нил": Коштаће га милијарде и важан је за опстанак

КАИРО - У дубини Западне пустиње, на простору гдје су вијековима господарили само врели вјетар и сурови пјешчани пејзажи, Египат управо изводи један од највећих инжењерских и геополитичких подухвата 21. вијека.

Изградња вјештачке ријеке дуге 114 километара, популарно назване „Нови Нил”, представља мегаломански одговор Каира на егзистенцијалне пријетње које притискају најмногољуднију нацију арапског свијета, пише Политика. 

Инвестиција вриједна преко 15 милијарди долара има за циљ да укроти пустињу, прехрани нацију која незадрживо расте и осигура суверенитет над сопственим ресурсима хране у вријеме глобалних климатских и геополитичких потреса.

Како би се разумјела размјера овог пројекта, потребно је сагледати географску реалност Египта. Више од 95 одсто становништва ове земље живи дуж уске, плодне долине ријеке Нил и њене делте, што чини једва четири процента укупне државне територије. Са популацијом која је прешла праг од 105 милиона људи и која се сваке године увећава за око два милиона, просторни и пољопривредни капацитети традиционалног Нила су одавно пренапрегнути. Изградњом новог ријечног тока, Египат не само да шири своје границе плодности ка западу, већ покушава да створи потпуно нов економски и демографски центар гравитације.

Египат представио планове за изградњу пустињског града

„Нови Нил” заправо представља софистицирани хибридни систем отворених канала, подземних цјевовода и џиновских станица за пумпање и пречишћавање воде. Овај вјештачки ток не узима воду директно из природног корита Нила, што је кључна тачка овог пројекта. Извориште воде за ову вјештачку ријеку су третиране пољопривредне и отпадне воде, као и подземни аквифери испод пустиње. Највеће постројење за третман воде на свијету, изграђено специјално за ове потребе, пречишћаваће милионе кубних метара воде дневно, претварајући отпадну сировину у драгоцјени ресурс за наводњавање. На тај начин Египат демонстрира висок степен еколошке и технолошке прилагодљивости у доба све веће оскудице воде.

Крајњи циљ овог подухвата је рекултивација и култивисање преко 2,2 милиона хектара пустињске земље. На новоформираним пољима планирана је интензивна производња стратешких усјева – прије свега пшенице, кукуруза и поврћа. Египат је тренутно највећи свјетски увозник пшенице, што га чини изузетно рањивим на флуктуације цијена на глобалном тржишту, што се драматично показало током недавних свјетских криза и поремећаја у ланцима снабдијевања. Стварањем новог пољопривредног појаса, Каиро настоји да драстично смањи зависност од увоза и постигне висок степен прехрамбене самоодрживости, што је питање од прворазредног националног значаја.

Инжењерски изазови са којима се суочавају египатски радници и стручњаци граниче се са научном фантастиком. Прокопати канал ове дужине кроз нестабилан пустињски пијесак захтијева непрекидну борбу против ерозије и испаравања. Канали морају бити обложени специјалним заштитним материјалима како би се спријечило губљење воде у сувом тлу, док се комплетна дистрибуција контролише дигиталним системима који минимизирају потрошњу. Више од 350.000 радника, инжењера и техничара ангажовано је на градилиштима која раде у три смјене, чинећи овај пројекат највећим активним послодавцем у државном сектору.

Брана на Нилу скоро готова: Етиопија исушује Египат?

Критичари овог пројекта, међутим, упозоравају на високу цијену и потенцијалне еколошке ризике. Трошак од 15 милијарди долара представља огромно оптерећење за египатску економију, која се већ суочава са инфлацијом и спољним дугом. Такође, поједини хидролози постављају питање дугорочне одрживости коришћења подземних вода, истичући да су ти извори често необновљиви. Ипак, за администрацију предсједника Абдела Фатаха ел Сисија овај пројекат нема алтернативу. У свијету гдје су пољопривредне површине десетковане урбанизацијом и климатским промјенама, освајање пустиње за Египат је питање опстанка, а не луксуза.

Осим економских и прехрамбених бенефита, „Нова делта” има и дубоку геополитичку димензију. Египат годинама води тихи дипломатски рат са Етиопијом због изградње „Велике ренесансне бране” на Плавом Нилу, која пријети да смањи проток воде ка сјеверу. Стварањем алтернативних водотокова и усавршавањем технологије рециклаже воде, Каиро јача своју преговарачку позицију и осигурава унутрашњу стабилност, показујући сусједима да је способан да управља кризама воде на сопственој територији.

Пројекат „Нови Нил” је више од пуке инфраструктуре; то је покушај Египта да поново напише своју географију и историју. Као што је древна држава фараона рођена из дарова природног Нила, модерна египатска република покушава да своју будућност изгради на вјештачком току који је сама створила. Да ли ће овај тријумф људске воље над пустињском стихијом бити одржив у деценијама које долазе, показаће вријеме. Али на пијеску Западне пустиње, гдје се зелени појасеви већ почињу ширити тамо гдје је некада владало мртвило, исписује се нова страница суверенитета и отпорности Египта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.