Дуговима против короне: Постоји ли солидарност у ЕУ?

Агенције
Дуговима против короне: Постоји ли солидарност у ЕУ?

То се никада раније није десило: ЕУ одобрава задуживање без граница, како би се сузбила криза изазвана корона-вирусом.

Притом се не ради о бесплатној карти, јер новац треба да дају тржишта.

Министри финансија Европске уније на телефонској конференцији су донијели одлуку о активирању клаузуле за хитне случајеве Пакта стабилности и раста, пише Дојче веле.

Земље чланице ЕУ иначе годишње могу да се задуже само три процента од своје привредне снаге. Укупан терет дуга не би смио да надмаши 60 одсто БДП.

Та крута правила, о којима се у прошлости толико интензивно дискутовало, сада су привремено суспендована. Све због корона-вируса.

У борби против његовог ширења, земљама ће привремено бити омогућено да на тржиштима капитала продају обвезнице, како би могле да финансирају пакете помоћи за привреду. Министри финансија желе највећу могућу флексибилност. "Слободне ноге" како каже предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.

Ограничити шок

"Значајан економски пад који се очекује ове године, захтијева одлучан, амбициозан и координисан одговор", наводи се у саопштењу министара након видео-конференције. "Морамо одлучно да реагујемо, како би шок био што краћи и како не би нанио дугорочну штету нашој привреди, и како не би средњорочно подривао наше јавне финансије."

Прије него што је разговорао са својим европским колегама, њемачки министар финансија Олаф Шолц (СПД) је донио одлуку о новом задуживању за ову годину у износу од 156 милијарди евра. Тим сензационално високим, новим задужењем, такозвана "црна нула", дакле уравнотежен буџет, у Њемачкој је историја.

Пакт стабилности и даље на снази

Портпарол њемачких демохришћана у Европском парламенту, Маркус Фербер (ЦСУ) указује на то да одлука министара није бесплатна карта за необуздана задуживања. Зависи од тога да ли ће финансијска тржишта уопште позајмити новац по подношљивој цијени земљама које су тешко погођене корона-кризом, попут Италије, пише DW.

Каматна стопа за десетогодишње италијанске државне обвезнице већ износи три процента. Њемачке обвезнице су и даље са негативним каматним стопама.

"Државе чланице добијају више маневарског простора, али Пакт стабилности и раста и даље није суспендован. Питање одрживости дуга и даље остаје отворено. Земље попут Италије и Француске, које немају великог маневарског простора не могу правити превелике дугове. Земље, попут Њемачке притом располажу за више простора", каже за DW Маркус Фербер.

Корона-обвезнице

Италијански премијер Ђузепе Конте зато захтијева да државе ЕУ заједно преузму дугове у виду "корона-обвезница". Тиме би Италија такорећи могла да позајми кредитну способност од Њемачке и других солвентних држава, како би новац добила по ниским каматама. Социјалисти у Европском парламенту изричито подржавају заједничко задуживање.

"С обзиром да Европа треба да се избори са највећим изазовом након Другог свјетског рата, ми Европљани би морали да будемо солидарни једни за друге", захтијева предсједница посланичког клуба социјалиста, Ираче Гарсија из Шпаније.

Стручњак за финансије демохришћана, Маркус Фербер одбације "корона-обвезнице". "Увијек се ради о истом принципу. Ризици би требало да буду пребачени на друге земље. Одговорност би требало да се пренесе. То не може да функционише, јер то дугорочно води ка томе да више нећемо моћи да се решимо корона, односно евро-обвезница. То значи улазак у дужничку заједницу."

Помоћ из ЕСМ?

ЕСМ има кредитну-"погонску снагу" од 420 милијарди евра. Она се базира на 80 милијарди евра сопствених средстава, које су државе чланице еврозоне уплатиле, пише DW.

Посланик Европског парламента Маркус Фербер упозорава да ЕСМ не би требало сада користити. Сада се ради о пакетима помоћи за привреду, које би државе требало да финансирају.

Уколико по завршетку кризе поједине државе западну у фискалне проблеме, онда је вријеме за ЕСМ. "Зато би барут ЕСМ-а, његова погонска снагу требало да остане сува, јер проблеме ћемо тек имати када корона буде побеђена и када привреда буде почела поново да се покреће. Тада ћемо на тржишту капитала видјети да ли повериоци још увијек вјерују државама, које су у том тренутку задужене до грла."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана