Дојче веле: Понављају ли Американци историјске грешке?

Војни напад САД на сиријски режим догодио се тачно на стоту годишњицу уласка Америке у Први свјетски рат. Постоје ли историјске паралеле?

"Дојче веле" је о томе разговарао с двојицом историчара.

ДЊ: Предсједник Трамп је наредио напад на сиријске положаје 6. априа, тачно 100 година након што су Американци ушли у Први свјетски рат. Да ли је то случајност или се ради о циљаној историјској симболици?

Ендрју Баћевић: Сигуран сам да је то само случајност. Озбиљно сумњам да је предсједник Трамп знао за годишњицу, није посебно „поткован" кад се ради о историји. Нама посматрачима је ионако тешко да процијенимо Трампове мотиве. Ако озбиљно схватимо оно што каже, то би значило да је одједном открио своју хуманитарну страну. Овај напад је јасна војна порука. Мислим да је могуће да ће предсједник Асад ту поруку исправно интерпретирати и да ће сад промјенити своје понашање. Ипак је вјероватније да ће је игнорисати и да је ово само почетак развоја који ће бити још компликованији и насилнији од свега што се догађало до сада. Тренутно не можемо ни наслутити какве ће то посљедице имати.

Брајан Лин: Као историчар не вјерујем у везу између та два догађаја. Очито Трамп има другачији стил владања од Обаме, он више реагује. Обамин стил је био методички, он је антиципирао посљедице свог дјеловања.

Неки посматрачи су забринути да би ова врста војне интервенције без јасне стратегије и циља могла довести до тога да САД нежељено „уђе" комплетно у сиријски конфликт. Да ли је то оправдано из историјског угла гледања?

Ендрју Баћевић: Апсолутно. Притом мање мислим на Први свјетски рат. Ради се о другим ангажманима САД у том региону. И то помињем зато што је министар спољних послова Тилерсон јасно рекао да је циљ америчке политике - смјена Асада. Али лекција коју смо научили у Ираку и у Либији, гласи: ријешити се једног зликовца је још најједноставнији дио. Пуно је теже организовати оно што дође послије тога, инсталирати владу након диктатуре. У обије земље је то протекло катастрофално и било је јако скупо. Морамо гледати дакле што ова влада мисли учинити како би тај процес у Сирији протекао боље. Предсједник Трамп је своју одлуку донио за само 48 сати. Очито се није савјетовао са људима ван свог најужег круга. Да ли је то паметније, тек ће се видјети.

Брајан Лин: Занимљиво је да то питање поставља један њемачки медиј. Јер је и Карл фон Клаузевиц био Нијемац и он је био увјерен да је рат по својој природи неурачунљив. И у 19. вијеку су многи ратови били понајприје реакција на нешто. Та традиција траје већ 200 година, понекад је војска била на казненој експедицији или се једноставно хтјело показати ко је газда. Ми то називамо „дипломатија топова". Њен циљ је застрашивање. И ово сад би могла бити једна акција кажњавања без дугорочних посљедица.

Како до сада оцјењујете Трампа као врховног војног команданта поређењу са његовим претходницима?

Ендрју Баћевић: Оно што смо видјели код Трампа у предизборној кампањи и првим мјесецима у Белој кући даје наслутити да он има неуравнотежен темперамент. Он не размишља пуно о томе шта каже и чини. Импулсиван је, не размишља о посљедицама. Овај напад се уклапа у то. Изненадна промјена мишљења америчке владе у случају сиријског конфликта, сигурно ће произвести бројна питања у главним градовима широм свијета.

Брајан Лин: Мислим да је то још увијек тешко оценити. Сваки историчар који би сад о томе нешто рекао, говорио би више из свог политичког увјерења, а не на темељу историјске експертизе. Ми то оцењујемо дугорочно, а не на основу тога шта пише "Њујорк тајмс". То препуштамо политиколозима, стручњацима за међународне односе и новинарима.

Ендрју Баћевић је пензионисани професор међународних односа и историје на универзитету у Бостону и апсолвент америчке војне академије у Вест поинту.

Брајн Лин је професор историје и уметности на универзитету А&М у Тексасу и бивши предсједник Друштва за војну историју.

Интервју је водио Михаел Книге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.