Дипломате: Сирија није Косово

Вашингтон - Дипломате које су биле укључене у интервенцију Запада на Косову 1999. оцијениле су да та ситуација има мало сличности са нападом на Сирију који планира Обама.

Амерички предсједник Барак Обама упоредио је могућу интервенцију у Сирији са интервенцијом Сједињених Америчких Држава и међународне заједнице на Косову, оцијенивши да је тада, као и сада, таква акција била непопуларна међу грађанима Америке, али се показала као оправдана.

“Интервенција на Косову је била веома непопуларна, али мислим да је на крају било правилно што је до ње дошло и међународна заједница може да буде задовољна што је заједно у томе учествовала”, казао је Обама након Самита Г20 у Санкт Петербургу.

“Њујорк тајмс” објавио је за викенд да савјетници Барака Обаме за питања државне безбједности проучавају ваздушне нападе NATO на Косову, као могући шематски план за акцију против Сирије, без одобрења Уједињених нација.

Америчке дипломате упознате са ситуацијом, тврде, међутим, да примjер Косова не може да послужи као модел за Сирију.

“Сличности су равне нули”, оцијенио је бивши амбасадор САД у Хрватској Питер Галбрајт, близак сарадник Ричарда Холбрука. “Ситуација је потпуно другачија. У случају Косова имали смо партнере, за Сирију их немамо. Косово је мало, Сирија је велика”, оценио је Галбрајт.

Да између случаја Косова и Сирије постоје велике разлике сматра и бивши амбасадор у Ираку и специјални изасланик САД за Косово 1998. и 1999. Кристофер Хил. “За Косово смо имали политичке договоре склопљене кроз план Контакт групе. Радили смо заједно са Европљанима, Русима и осталима, како би пронашли политичко рјешење. Срби на крају нису прихватили наш предлог и због тога су били изоловани. Пошто се етничко чишћење наставило, ударили смо на њих, и то жестоко”, рекао је Хил.

Хил је додао да су у случају Косова многе земље подржале САД, без резолуције Савјета безбједности Уједињених нација, док за Сирију те подршке нема, објављено је на сајту buzzfee.politics.

Један од првих и најжешћих заговарача напада на Косову, поред генерала Веслија Кларка, изасланик САД у покрајини Роберт Гелбард, који је Слободана Милошевића 1998. године упозорио на могућу интервенцију NATO-а, такође сматра да је случај Сирије другачији, јер “нико не разматра могућност преговора о мирном рjешењу, осим Руса”, док је у случају Косова то покушавао Ричар Холбрук.

Гелбард је нагласио да је интервенција на Косову услиједила послије напора дијела међународне заједнице да преговара и постигне договор између двије стране, док тај сценарио, како каже, није могућ у Сирији.

“У вријеме интервенције на Косову, САД су већ годинама биле дубоко укључене у развој догађаја на Балкану. Америка се посебно укључула 1995. послије масакра у Сребреници. Неки људи очигледно, хватајући се за сламку, пореде Сребреницу с нападом хемијским оружјем у Сирији”, оцијенио је Гелбард.

По мишљењу Хедер Халбарт, писца говора некадашње америчке државне секретарке Медлин Олбрајт, “људи морају да схвате да се Косово није догодило преко ноћи”, као и да би у време брзих медија и протока вијести, свака кампања дужа од неколико дана била катастрофална.

Некадашњи начелник Генералштаба Војске Сједињених Америчких Држава пензионисани генерал Весли Кларк такође је, прије неколико дана, одбацио поређење косовске интервенције са могућом војном интервенцијом у Сирији, оцијенивши да је примереније поређење са одмаздом САД према Ираку 1993. године.

Кларк је у ауторском тексту који је објавио “Ју-Ес-Еј тудеј” навео да би интервенција у Сирији била сличнија нападу на главни објавештајни центар Садама Хусеина у Багдаду, која је изведена због наводног планирања атентата на бившег предсједника Џорџа Буша старијег.

Када је у питању интервенција против Србије 1999. године, Кларк каже да, иако не види превелику сличност са Сиријом, неке важне лекције које су тада научене, сада би могле да помогну.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.