Десет година од Брегзита: Да ли је Британија добила оно што је тражила?

ЛОНДОН - Прије десет година Уједињено Краљевство је гласало за излазак из Европске уније на референдуму који до данас обликује политичке идентитете и који је разбио готово полувјековни пројекат приближавања матичном континенту.

Брегзит – скраћеница за излазак из ЕУ (British Exit), постао је стварност 23. јуна 2016. године, када су 52 одсто, односно више од 17 милиона људи, гласали за излазак из ЕУ. Иако је разлика била тијесна, гласање је довело до најдраматичнијег потреса британске економије и друштва од Другог свјетског рата.

Али, као и сваки развод, формалности и процес напуштања чланства нису били брзи. За то је било потребно око пет година.

Брегзит је настао из растућег осјећаја фрустрације не само према ЕУ већ и због глобалне финансијске кризе 2008. године. Присталице су успјеле да искористе ту фрустрацију и тврдиле су да ће се Уједињено Краљевство самостално ревитализовати и моћи да се фокусира искључиво на домаће приоритете.

Противници су упозоравали да ће Брегзит довести до економских поремећаја и угрозити углед земље у свијету.

Деценију касније, ево гдје се налази Брегзит.

Присталице Брегзита имале су визију да британска економија може да напредује ван ЕУ користећи „пиратски дух“ који ју је некада учинио највећом на свијету.

Иако пандемија вируса корона и ратови у Украјини, а недавно и америчко-израелски рат против Ирана, нису помогли, јасно је да британска економија није доживјела препород.

Трговци се жале на препреке које сада морају да превазилазе приликом трговине са европским сусједима. ЕУ са 27 држава чланица и даље је убједљиво највећи трговински партнер Велике Британије.

Иако нема царина на британску робу која улази у ЕУ, постоји низ нецаринских баријера, као што су обимна царинска документација, граничне сертификације и визна ограничења.

Многи трговински споразуми које су присталице Брегзита хвалиле, а најзначајнији је онај са Сједињеним Америчким Државама, нису реализовани.

Стручњаци кажу да је британска економија између четири и осам одсто мања него што би била да је земља гласала за останак у ЕУ.

То би се претворило у много виши животни стандард и милијарде више за јавне службе, укључујући и драгоцјену Националну здравствену службу, којој су активисти за Брегзит обећали додатних 350 милиона фунти (468 милиона долара) седмично. То обећање било је истакнуто на њиховом великом црвеном аутобусу током кампање.

„Брегзит је учинио британску економију мањом него што би иначе била“, рекао је Џонатан Портес, професор Кингс колеџа у Лондону.

Он је додао да ефекат није био изненадни колапс, већ постепено и кумулативно оптерећење трговине, инвестиција и продуктивности.

Међутим, заговорници Брегзита тврде да се излазак из ЕУ не може процјењивати краткорочно – увијек постоји краткорочни економски поремећај у замјену за већу контролу над низом политичких полуга, укључујући и миграције.

Брегзит је окончао слободно кретање између Велике Британије и ЕУ, али је обезбјеђивање британске границе имало мјешовит успјех. Контрола имиграције била је кључно обећање присталица Брегзита – њихова порука о повратку контроле снажно је одјекнула.

Иако је миграција из ЕУ нагло опала, нагло је порасла миграција из земаља ван ЕУ. То је дјелимично посљедица промјена у визним правилима које је претходна конзервативна влада увела како би помогла секторима којима је очајнички била потребна мигрантска радна снага, попут његе старих лица.

Нето миграција нагло је опала, са више од 900.000 у 2023. години на 171.000 прошле године.

Ипак, многи су незадовољни због миграната који илегално улазе у земљу – посебно због призора људи који, често бјежећи из ратних зона попут Авганистана и Судана, стижу на британске обале чамцима након опасног путовања преко Ламанша.

Негодовање због броја прелазака малим чамцима, који је достигао врхунац од 46.000 у 2022. години, а износио 41.000 прошле године, постало је једно од главних политичких питања, иако представља само мали дио укупне миграције.

Незадовољство је усмјерено на тражиоце азила, од којих су многи смјештени о трошку државе. Било је и протеста испред тих локација, па чак и покушаја паљења бивших хотела у којима су смјештени тражиоци азила.

У годинама након Брегзита британска политичка сцена се распала, уз пад подршке двјема дуго доминантним странкама – конзервативцима и лабуристима.

Конзервативци су избачени са власти 2024. године након 14 година управљања земљом, а већи дио тог периода провели су у препиркама око односа Велике Британије и Европе.

Ни лабуристичка влада није импресионирала, а чини се да би премијер Кир Стармер ускоро могао поднијети оставку.

Милионе бирача привлачи Реформска странка Уједињеног Краљевства коју предводи Најџел Фараж, политичар који се можда више од било кога другог залагао за Брегзит. Његова странка води у готово свим анкетама јавног мњења више од годину дана.

Истовремено, у земљи расте осјећај да је Брегзит подбацио.

Према резултатима двије анкете агенције Ипсос, 52 одсто људи у Великој Британији жељело би да се поново придружи ЕУ, док је 33 одсто против тога. Истраживање је такође показало да 48 одсто сматра да се Брегзит одвија горе него што се очекивало, насупрот само девет одсто који мисле да иде боље.

Ипсос наводи и да би 48 одсто испитаника подржало још један референдум о чланству Велике Британије у ЕУ, док се томе противи 27 одсто.

У том контексту, Лабуристичка странка хода по танкој линији од када је изабрана 2024. године. Након што је изричито искључила поништавање Брегзита – или чак поновно приступање јединственом тржишту ЕУ – нема много политичког простора за маневрисање.

Стармер је тражио „ресетовање“ односа након неповјерења изграђеног током година преговора о Брегзиту, углавном усмјерених на олакшавање трговине. Нада се да ће објавити додатне мјере на самиту са ЕУ наредног мјесеца – под условом да и даље буде премијер.

Његов највјероватнији насљедник Енди Бернам ублажио је своје ставове о поновном придруживању Велике Британије ЕУ током предизборне кампање прошлог мјесеца, прије побједе на ванредним изборима у четвртак, када је постао посланик.

„Не предлажем да Велика Британија размотри поновно придруживање ЕУ. Поштујем одлуку донесену на референдуму и, ако не будемо поштовали тај глас, то ће поткопати све што сам говорио о јачању демократије“, рекао је Бернам, преноси БЕТА.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.