Демократа из Мејна вратио се из Хрватске са нацистичком тетоважом

ВАШИНГТОН – Тетоважа с нацистичким симболом која је 2007. у Хрватској изгледала као украс, 18 година касније, у срцу америчке политике, постаје разоткривајуће огледало једне неосјетљивости.

Случај Грејама Платнера, демократског кандидата за Сенат из Мејна, открио је оно што многи политичари покушавају сакрити: у друштву које се хвали будним памћењем историје, скандали не избијају због одбране идеологије и увјерења, него кад добију политичку цијену, пренио је РТ Балкан.

Тетоважа коју је Платнер носио на грудима – лобања и укрштене кости – није тек безазлена илустрација изабрана са зида салона за тетовирање док је боравио као члан америчког Корпуса морнаричке пјешадије у Хрватској, већ је ријеч о „тотенкопфу”, озлоглашеном симболу нацистичке Њемачке, тачније СС јединица које су управљале логорима смрти.

Овај амблем, који поручује „лојалност до смрти”, и данас користи низ екстремистичких група широм свијета. Управо зато тврдња овог политичара да није знао значење симбола дјелује, у најмању руку, неодговорно. Јер човјек који данас претендује на мјесто сенатора, у држави која је често пресудна за равнотежу у америчком Конгресу, морао је одавно знати шта носи на свом тијелу.Скандал нису први открили новинари ни политички противници, већ – интернет. Видео с породичне свадбе, на којем Платнер игра у доњем рубљу, проширио се мрежама као пожар. Тетоважа је била довољно видљива да изазове лавину реакција. Директорица кампање га је напустила, противници добили бесплатну муницију, а кандидат кризу коју тешко може изгладити изјавом о младалачкој глупости.У земљи у којој су симболи нацизма табу, Платнерова непажња или равнодушност добијају озбиљну политичку тежину. Док се извињава и говори како није знао, права тема није да ли је знао 2007. године, већ зашто није знао 2024.

Зашто неко ко је годинама присутан у јавном простору, у војној служби, у политичким структурама, није сматрао да је мртвачка глава с укрштеним костима проблем прије него што је кренуо у кампању. И то је управо оно што раздваја приватну глупост од политичке одговорности. Овај случај је занимљив због чињенице да је тетоважа настала у – Хрватској, земљи Европске уније у којој су историјски  ревизионизам и кокетирање с усташким и нацистичким симболима чести. Ако је у неком салону за тетовирање још 2007. такав симбол могао бити понуђен као украс, онда то баштини један „лаган” однос према симболима екстремизма.

Када амерички кандидат за Сенат објашњава да је нацистички симбол за украс на свом тијелу изабрао зато што му се свидио цртеж, а постао му проблематичан тек кад се испријечио његовим политичким амбицијама, то не говори много о његовој младости, већ о времену у којем историја  није нестала, већ само чека да неко случајно, или намјерно, открије што се крије испод мајице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.