Дан “Д” у САД

ВАШИНГТОН - Грађани САД данас бирају предсједника, а да ли ће гласати за Доналда Трампа или Џозефа Бајдена зависи од потеза и ставова које су о пандемији короне, здравственој заштити, расним тензијама, абортусу и економији изнијели у предизборним дебатама, сматрају аналитичари.

Професорица политичких наука на Универзитету у Индијанаполису Лора Мерифилд Вилсон сматра да ће тих пет ствари бити најважније, док професор на Колумбија универзитету у Њујорку Ашвин Васан сматра да су ови избори на много начина постали референдум о посљедњих осам, девет мјесеци.

У САД је од “ковида 19” умрло више од 220.000 људи. Ношење маске, једноставна мјера коју су препоручили медицински експерти, претворило се у важно политичко питање. И Трамп је био болестан па га је то спријечило у одржавању великих предизборних скупова непуне двије седмице.

Конзервативци кажу да би без Трампових акција ситуација била још гора, док либерали сматрају да хиљаде људи не би умрло да је Трам раније увео рестрикције и слушао експерте за јавно здравство.

Друго критично питање је здравствена заштита. То је постало јасно на саслушању Еми Кони Барет коју је Трамп изабрао за упражњено мјесто у Врховном суду. Врховни суд САД ће убрзо након избора разматрати да ли треба да буде укинут АЦА - Закон о здравственој заштити, познатији као “Обамакер”.

- Економија је императив за америчке гласаче, поготово ако јој не иде добро. А није добро - каже Вилсонова. Прије пандемије Трамп је имао трогодишњи рекорд здраве економије, али средином априла 23 милиона Американаца остало је без посла. Демократском кандидату је лакше. Он криви Трампа за погрешно вођење економије током пандемије и обећава да ће с његовим планом “Боља обнова” радничка и средња класа Америке проћи много боље.

Убиство Џорџа Флојда, које је починила полиција у Минеаполису у мају, оживјело је покрет “Животи црнаца су важни” широм земље.

- Критике на рачун покрета, већина њих од стране конзервативаца, фокусиране су на насиље током протеста у неким градовима. Стога је Трамп обећао да ће вратити ред и закон на улице. Иако је то застрашујуће за присталице покрета, Трамп за то има подршку у својој бази - каже Вилсонова.

Демократе критикују Трампа што подстиче напетости умјесто да уједињује земљу.

- Абортус је пресудан у предсједничкој трци 2020. године - каже Вилсонова. То је најважнија тема за највећи дио Трампове базе: протестанте бијеле боје коже. Иако ова група чини око 15 одсто америчке популације, они излазе на биралишта у највећем броју и чинили су више од четвртине свих гласача 2016.

Уочи самог гласања анкете и кладионице предност су дале Бајдену. Користећи ублажавање прописа због пандемије, на изборима је унапријед гласало 94 милиона Американаца, знатно више него икада прије, због чега је могуће да побједник не буде познат у изборној ноћи. У фокусу ће бити десетак од 50 савезних америчких држава у којима је исход неизвјестан.

Изборни систем САД је јединствен пошто не побјеђује нужно кандидат који освоји највише гласова на нивоу цијеле земље, већ који “скупи” најмање 270 од 538 такозваних електора. Гласачи се не опредјељују директно за Трампа или Бајдена, већ бирају електоре, демократе или републиканце, који у децембру формално бирају предсједника.

За кога свијет навија?

Свијет је подијељен будући да многе земље једва чекају да Доналд Трамп изгуби изборе, док неке државе истовремено навијају за њега јер су имале одлична искуства са његовом администрацијом. “Геополитика” наводи да су неке земље, попут Израела, Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Пољске или Мађарске, профитирале када је ријеч о њиховим националним интересима.

Међутим, кључне земље ЕУ, прије свих Њемачка и Француска, не желе побједу Трампа. Иран и Кина су, такође, међу онима који желе да Џозеф Бајден уђе у Бијелу кућу, док је Русија у том смислу посебна прича јер је, као “непријатељ Америке број један” и у доба Барака Обаме, али и Трампа, била изложена санкцијама и нападима Вашингтона. (Агенције)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.