Да ли нова дипломатска офанзива Вашингтона може зауставити рат у Украјини

БАЊАЛУКА - Септембар је донио нови дипломатски замах у вези са ратом у Украјини, али за сада нема назнака да су Москва и Кијев близу договора. Амерички изасланици Стив Виткоф и Џаред Кушнер разговарали су у Москви са руским предсједником Владимиром Путином, а потом и са украјинским предсједником Володимиром Зеленским у Кијеву. Разговори су описани као садржајни и корисни, али без конкретног пробоја.

Вашингтон ипак покушава да отвори пут ка наставку директних преговора. Из Кремља је поручено да се Москва нада скором наставку амерички посредованих разговора, али је истовремено потврђено да су суштинске разлике и даље велике, посебно у вези са територијалним питањима.

Москва тражи рјешавање територијалног питања и шири безбједносни аранжман за Украјину, док Кијев одбацује могућност формалног уступања територија и инсистира на безбједносним гаранцијама које би спријечиле да евентуални прекид ватре буде само пауза до новог рата.

Различити погледи

Руски политички аналитичар Фјодор Лукјанов сматра да напоре америчког предсједника Доналда Трампа треба поздравити, јер је Вашингтон тренутно једини западни центар моћи који покушава да промијени динамику сукоба. Трамп, према његовом тумачењу, жели да оконча рат који му одузима политичку и дипломатску енергију потребну за друге приоритете.

Лукјанов, међутим, упозорава да то није довољно за брз договор. Док америчка администрација сукоб, прије свега, посматра кроз могућност постизања споразума, Москва га види као дио ширег преуређења европског безбједносног поретка послије хладног рата. Због тога је, сматра он, без промјене америчког приступа тешко очекивати брз компромис.

Слично мишљење има и дипломата Зоран Миливојевић, који је за "Глас Српске" оцијенио да је свијет ушао у дефинитивну фазу мултиполарности и да више не постоји један центар који може да диктира глобалне односе.

Према његовом тумачењу, промјене које су видљиве кроз украјински рат, али и друге велике међународне кризе, показују да се односи снага мијењају и да се одлуке о најважнијим питањима више не могу доносити без узимања у обзир интереса више великих центара моћи.

Миливојевић посебно указује на то да се Русија, након вишегодишње изолације од дијела западних земаља, поново враћа за сто у форматима важним за глобалну политику.

- То показује да је период у којем су САД могле саме да диктирају правила међународних односа завршен - истакао је Миливојевић.

Такав поглед, како каже, важан је и за разумијевање украјинског сукоба, јер питање више није само како зауставити борбе између Москве и Кијева, већ и како успоставити нови однос снага у Европи и ширем међународном систему.

- Из те перспективе нова америчка дипломатска офанзива могла би бити важна не само због покушаја да се заустави рат, већ и због настојања Вашингтона да поново преузме улогу посредника у питању које има посљедице далеко изван Украјине - додао је он.

Преговарачки адути

Руски аналитичар и стручњак за међународне односе Дмитриј Тренин ситуацију посматра знатно другачије. Он упозорава на опасност од директнијег сукоба Русије и НАТО-а и сматра да Москва мора пажљиво управљати ескалацијом.

У таквој поставци војна сила и даље има централну улогу, јер од односа снага на терену зависе и услови за преговарачким столом. Москва зато нема велики разлог да прихвати компромис ако процјењује да наставком притиска може поправити своју позицију.

Ипак, војна слика не указује на брз руски продор који би приморао Украјину на прихватање свих услова Москве. Борбе остају интензивне, али нема знакова оперативног пробоја који би довео до урушавања украјинске одбране. "Ројтерс" наводи да би септембар и октобар могли бити међу интензивнијим мјесецима рата, посебно у Донбасу. Украјина је, упркос руском притиску, задржала способност одбране, што додатно смањује могућност да једна страна брзим војним потезом наметне коначне услове.

Супарништво

Амерички професор Џон Миршајмер годинама упозорава на то да се рат не може посматрати само кроз однос Москве и Кијева. Према његовој анализи, сукоб је повезан са ширим супарништвом Русије и Запада, прије свега у вези са безбједносним положајем Украјине и ширењем НАТО-а. То значи да би и евентуални договор о прекиду борби морао да ријеши више од питања тренутне линије фронта.

Британски аналитичар Александар Меркурис такође сматра да Москва тренутно нема велики мотив да прави значајне уступке, јер и даље вјерује да наставком војног и економског притиска може побољшати своју преговарачку позицију. Управо ту се налази једна од главних препрека.

- Могуће се договорити о наставку разговора па чак и о ограниченом прекиду ватре, али је много теже постићи споразум који би све стране сматрале трајно прихватљивим - сматра Меркурис.

Остају отворена питања територија, безбједносних гаранција за Украјину, будућег односа Русије и НАТО-а, статуса украјинских оружаних снага и санкција Москви. Зато евентуално примирје само по себи не би значило и коначан мир.

Да би дипломатски процес могао потрајати и наредну годину, указује и процјена шефа Канцеларије предсједника Украјине Кирила Буданова.

Он је недавно истакао да би преговори могли бити обновљени до краја овог мјесеца, али да услови за стварни прекид ватре, према његовој процјени, можда неће бити створени прије прољећа 2027. И посљедњи дипломатски контакти показују тај раскорак. Вашингтон говори о могућности наставка преговора, Москва потврђује политичку вољу за њихово обнављање, а Кијев поручује да је спреман за разговоре, али не и за територијалне уступке.

Нова фаза 2027.

Због тога би 2027. година могла донијети нову фазу сукоба, било кроз наставак рата, било кроз преговоре засноване на другачијем односу снага. Она зато није толико рок за крај рата колико могућа тачка у којој ће постати јасније да ли дипломатски напори из 2026. могу произвести трајнији договор. Све стране говоре о миру, али још нису дошле до тачке на којој би им мир био повољнији од наставка притиска.

Вашингтон покушава да ту рачуницу промијени. Москва жели да задржи предност коју сматра да има, док Кијев настоји да избјегне договор који би војни отпор претворио у трајни територијални губитак. Зато се у овом тренутку важније питање од тога када ће рат бити завршен можда своди на друго, под којим условима ће до мира уопште моћи да дође.

Тампон зона

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров оцијенио је да је Европа пропустила три прилике да одигра конструктивну улогу у рјешавању украјинске кризе, подсјећајући на споразум из фебруара 2014, Минске договоре из 2015. и преговоре у Истанбулу 2022.

Према његовим ријечима, Москва сада не прихвата рјешења која би Украјини обезбиједила гаранције упоредиве са чланом пет НАТО-а или довела до распоређивања страних трупа на њеној територији. Лавров је поручио да би, ако се већ говори о "тампон зони", сама Украјина могла да има ту улогу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.