Да ли ће COVID19 уништити ЕУ?
Италијанска влада је приморана да обезбједи ваучере за оне који више немају новца да купе храну, позивају ЕУ да покаже солидарност и “помогне док не буде касно”.
Позив упуче и Шпанија која биљежи 838 умрлих од COVID19 у једном дану.
Позивима на економску солидарност у ситуацији једне од највећих криза коју је ЕУ видјела од свог настанка, придружила се и Француска.
“Не желим себичну и подијељену Европу”, поручио је француски предсједник Емануел Макрон.
Макрон је у интервјују водећим италијанским новинама оцијенио да ће, уколико ЕУ не покаже солидрност сада, Италија, Шпанија и друге земље имати право да је питају гдје је била када им је било најтеже.
До одговора на то питање нису могли да дођу ни лидери ЕУ 27 током шестосатног видеоконфренцијског разговора 26. марта.
Захтјев Италије, Шпаније и Француске за увођење тзв “корона обвезница”, као механизма солидраности који би био јасан сигнал инвеститорима и тржиштима да земље Еврозоне “стоје заједно” и заједно бране националне економије земаља чланица, одбиле су Њемачка и Холандија уз подршку Аустрије и Финске.
Умјесто ријешења у циљу спашавања ЕУ економије након завршетка пандемије, састанак ЕУ лидера резултирао је захтјевом министрима Еврозоне и Европској централној банци да року од двије недјеље изађу са новим решењем.
Након оваквог исхода самита ЕУ лидера огласио се и први предсједник Европске комисије Жак Делор.
“Клима која изгледа да влада између шефова држава и влада и недостатак европске солидарности представљају смртоносну опасност за Европску унију”, оцијењује Делор.
У Еврпским институацијама у Бриселу наглашавају да ни сами “нису поносни” на првобитни одговор земља чланица које су у тренутку кризе реаговале “свака на своју страну”.
“Сада је ситуација боља и координација се успоставља”, тврде у Евопској комисији.
Међутим, критичари оцијењују да сем што није био у стању да исконтролише једностране поступке земља чланица, а које су од избијања кризе COVID19 “једноставно поништиле основне принципе Уније” као што су слобода кретања и јединствено тржиште, Брисел не може ни да утиче на економске мјере даље од преусмјеравања постојећих фондова или формалног давања “одрешених руку” земљама чланицама да располажу својим буџетима како желе.
Ограничена могућност ЕУ да руководи земљама чланицама и недостатак солидарности унутар ЕУ у тренуцима ванредних околности је већ постојеће стање које је COVID19 криза само оголила и ставила пред могућност смртог исхода, излијечења или до сада најприсутнијег “залијечења” хроничног стања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
