Цвјета бордел туризам: Продали кћерку за 500 евра мјесечно

Мадрид - Стручњаци истичу да проституција – која готово у потпуности укључује немилосрдну трговину женама из иностранства – доживљава бум.

Очекивала је посао у једном хотелу. Међутим, када је прије два месеца Валентина допутовала из Румуније, мушкарац који јој је помогао да стигне у Шпанију - њен тадашњи момак - јасно јој је ставио до знања да је њен посао поред пута.

Запријетио је да ће је претући и убити њену децу уколико то не уради. И тако је Валентина, са масном косом свезаном у реп, стајала крај једног кружног тока и наплаћивала 20 еура за орални секс, а 30 еура за пуни однос.

“Живот је за мене завршен”, испричала је новинарки „Њујорк тајмса” касније те ноћи, док су јој се сузе сливале низ лице. „Никада нећу заборавити да сам ово урадила”.

Ла Хункуера је некада био миран погранични градић гдје су се одмарале камионџије, а Французи куповали ручно сликану гранчарију и предмете од коже. Ових дана је, међутим, проституција велики бизнис у том граду, као и у остатку Шпаније, где је у суштини легална.

Премда се остатак шпанске економије налази у проблемима, стручњаци истичу да проституција – која готово у потпуности укључује немилосрдну трговину женама из иностранства – доживљава бум. Полиција је недавно спасла једну 19-годишњу Румунку од трговаца белим робљем који су на њеном ручном зглобу истетовирали бар-код и суму коју им дугује: 2.000 еура.

Муштерије средовјечни мушкарци

Већина муштерија су раније били средовечни мушкарци. Према речима стручњака, великим делом су за садашњи бум заслужни млади мушкарци – од којих већина викендом путује у чопорима – користећи предности јефтиних путовања и отворених граница.

“Млади су некада одлазили у дискотеке”, казала је Франсина Вила и Валс, саветница за женска и грађанска права у Барселони. “Међутим, сада одлазе у борделе. За њих је то само још један вид забаве”.

Има мало поузданих података о овом проблему. У Шпанији се 2010, према подацима Стејт департмента о трговини људима, проституцијом бавило између 200.000 и 400.000 жена. Чак 90 одсто су жртве трафикинга, наводи лист.

Међутим, званичници полиције и адвокати истичу да број жртава трафикинга, колики год он био, наставља да расте. Хиљаде жена су приморане да раде – због погоршања економске ситуације, често и за мање паре – свуда од модерних клубова и приватних апартмана, до индустријских комплекса и усамљених путева.

Слаби закони

Европа је проблема трафикинга постала свјесна 90-их, када су младе жене из бившег Совјетског Савеза почеле да стижу у великом броју, и добар део прошле деценије провела осмишљавајући правни оквир за рјешавање тог проблема. Међутим, ова деценија ће, према речима активиста, тестирати посвећеност Европе спровођењу нових закона.

„Структуре су углавном на месту”, казао је Луис Сдебака, шеф Канцеларије за мониторинг и борбу против трафикинга при Стејт департменту. „Сад је време да их тестирамо”.

Бум у секс индустрији у Шпанији појачао је велики број фактора, укључујући порозне границе у многим деловима света и слабе законе. До 2010, Шпанија чак није ни имала закон који разликује трафикинг од илегалне имиграције. А број ухапшених трговаца белим робљем је мали. Према прелиминарним информацијама, на суд су 2010. доспела 202 осумњичена за трафикинг, а осуђено је њих 80.

Још важније је све већа потражња за сексуалним услугама од стране младих туриста. Према једној студији коју су УН објавиле 2009, 39 одсто Шпанаца је бар једном посетило проститутку. У Шпанији је увелико прихваћено да се пословни састанци заврше вечером и посетом неком борделу.

Због тога је Шпанија однедавно постала једна од омиљених дестинација за сексуалне услуге.

У Ла Хункуери, ушушкан иза једне стално отворене бензинске пумпе је новоотворени клуб „Рај” (Цлуб Парадисе), који је, са 101 собом, један од највећих бордела у Европи, и углавном пружа услуге младим мушкарцима из Француске, где су многи аспекти проституције нелегални и вероватно скупљи.

Једне вечери, момак из Париза је стајао на паркингу клуба „Рај” и друговима се хвалио својим сексуалним успесима. Жене, каже он, нису хтеле да говоре о томе јесу ли приморане на проституцију.

„Можда”, рекао је младић. „Међутим, мислим да се и оне добро проводе”.

Уколико је то тачно, чини се да су оне изузетак. Пре 30 година готово све проститутке у земљи биле су Шпанкиње. Сада, готово ниједна.

Највећи број жртава су жене са Балкана

„Услови рада су брутални”, нагласио је Хавијер Кортес Камачо, шеф регионалне јединице за борбу против трафикинга у Барселони. На снимцима, рекао је „слушали смо их да се жале како им је неопходан одмор, да имају болове. Али су морале да наставе са послом. Једна жена је починила самоубиство након што је сазнала да је позитивна на ХИВ”.

Кортес је објаснио да су поједине девојке продали родитељи. Полиција је наишла на случај у коме су колумбијски трговци људима једној породици за кћерку плаћали 500 евра месечно. Она је успела да побегне, додао је Кортес. Међутим, када је ступила у контакт са породицом, поручили су јој да се врати где су је послали или ће послати њену сестру као замену.

Од 1.605 жена идентификованих 2010. као жртве трафикинга, највећи број – отприлике 30 одсто – су жене са Балкана.

Њихове приче су сличне Валентининој, која се надала да ће зарадити довољно новца у Шпанији да сагради кућу и живи мирно са својом децом.

До сада је зарадила нешто више од 1.500 еура. Међутим, нису јој дозволили да их задржи. „Рекли су да једем превише”, рекла је. „Љуте се ако купим нешто да попијем”.

У међувремену, њен телефон и даље звони, а претње од бившег момка и даље пристижу.

Власт игнорише Ла Хонкуеру

У Ла Хонкуери, градоначелница Сонија Мартинез Хули се пожалила да град од 3.000 становника има мало могућности да помогне тим женама.

„Осјећамо се као потпуно напуштени са овим проблемом,” рекла је она новинарки „Њујорк тајмса”.

Поједини политичари би хтели да се проституција забрани у Шпанији, мада се чини да то се неће убрзо десити. Велики број група за права жена наводе да би то довело до појаве „црног тржишта”, чиме би било још теже помоћи женама које су жртве трафикинга.

Проституција је у Шпанији легална, али није регулисана.

Међутим, подвођење је илегално, па већина бордела попут клуба „Рај” функционише попут хотела. Женама које тамо раде наплаћају око 70 еура на ноћ за собу и храну.

Хосе Морено, један од власника „Раја”, нагласио је да жене које тамо раде то чине самовољно.

„Некада се десе проблеми са њиховим момцима”, рекао је Морено за „Њујорк тајмс”, док су се оскудно одевене жене окупљале за једним од шанкова унутар клуба, припремајући се за посао. „Али то се обично брзо ријеши”.

Међутим, неколико недјеља након интервјуа, Морено је осуђен на три године затвора због кријумчарења жена из Бразила ради бављења проституцијом. Власти наводе да жене могу затражити помоћ, али то многе чине нерадо. Валентина је недавно, говорећи мешавином шпанског и румунског, рекла да није сигурна куда да оде. Била је у локалној полицијској станици, али су јој рекли да мора да оде до регионалне полиције у Фигуересу, који је удајена неких 24 километра.

Неколико дана касније, престала је да се јавља на мобилни телефон, а екипа америчког листа није успела да је нађе на њеном уобичајном радном месту. Инспектор Кортес сматра да је она заиста отишла у полицију у Фигуересу. Међутим, у последњем тренутку, одбила је да оде на шалтер и напустила је станицу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.