Чудо грађевинарства испод мора: Норвешка гради најдубљи подморски тунел на свијету

ОСМО - Један од најамбициознијих грађевинских подухвата данашњице одвија се у Норвешкој, гдје се гради најдужи и најдубљи подморски друмски тунел на свијету. Циљ пројекта је да скрати вријеме путовања између већих градова и постане дио саобраћајне мреже дуж западне обале Норвешке, којом ће се путовати без потребе за коришћењем трајеката.

Тунел је добио назив Рогфаст (Rogfast). Биће дуг 27 километара, а на најдубљој тачки налазиће се чак 392 метра испод нивоа мора.

Најважније чињенице:

• 27 километара – укупна дужина подморског тунела
• 392 метра – дубина на којој ће се налазити најнижа тачка тунела испод нивоа мора.
• 2,4 милијарде долара – процијењена вриједност изградње.
• 2033. година – планирани завршетак радова.
• 40 минута – за толико би требало да буде скраћено путовање између Бергена и Ставангера.
•  260 метара – дубина на којој ће се налазити необични двоструки кружни ток.
• 245 вентилатора bринуће о циркулацији свјежег ваздуха.
• 13.000 возила дневно – очекивани промет кроз тунел.

Радови обустављени због прекорачења трошкова

Пројекат је започет у јануару 2018. године, али су радови крајем 2019. обустављени због прекорачења планираних трошкова. То је довело до реструктурисања пројекта и потписивања нових уговора.

Након финансијских проблема, радови су настављени крајем 2021. године, а завршетак тунела сада је планиран за 2033. годину. Процијењена вриједност инвестиције износи око 2,4 милијарде америчких долара.

Влада ће финансирати дио пројекта, док ће преостали трошкови бити покривени путем путарина које ће плаћати будући корисници.

Двије тунелске цијеви и кружни ток на дубини од 260 метара

Тунел ће имати двије паралелне цијеви, од којих ће свака имати по двије саобраћајне траке намијењене искључиво друмским возилима. Нова саобраћајница замијениће постојеће трајектне линије и значајно убрзати путовање дуж западне обале.

- Тунел ће значајно побољшати повезаност дуж норвешке западне обале стварањем брже и поузданије везе између региона Ставангер и Хаугесунд - рекла је за Си-Ен-Ен Ен Брит Моен, руководилац пројекта у компанији „Сканска“ (Skanska), мултинационалној грађевинској компанији која гради сјеверни дио тунела.

Она је додала да ће, након завршетка радова, путовање између Бергена и Ставангера, другог и четвртог највећег норвешког града по броју становника, бити скраћено за око 40 минута.

Посебно занимљив дио пројекта налазиће се приближно на половини трасе. Ријеч је о двоструком кружном току, смјештеном на дубини од 260 метара, који ће водити до спојног тунела према острву Квитсеј (Kvitsøy), најмањој норвешкој општини.

Дио великог пројекта обнове обалске саобраћајнице

Изградња Рогфаста само је један дио ширег плана обнове обалске саобраћајнице Е39, дуге око 1.100 километара, која се протеже од Трондхајма на сјеверу до Кристијансанда на југу Норвешке.

За прелазак цијеле ове руте тренутно је потребно око 21 час, уз коришћење чак седам трајеката. Изградњом тунела и мостова вријеме путовања требало би да буде преполовљено, али се завршетак свих радова на овој саобраћајници не очекује прије 2050. године.

За сада је Рогфаст најзахтјевнији дио овог великог подухвата, али и један од најсложенијих грађевинских пројеката у свијету.

Сложена геологија и продори воде отежавају градњу

Изазов нису само дужина и дубина тунела већ и сложени геолошки услови. Траса пролази кроз различите слојеве стијена, између којих се налазе расједи настали усљед милиона година геолошких помјерања. На тим мјестима тло је уситњено и испуцало, због чега се извођачи не могу ослонити искључиво на машине за бушење, већ користе и метод минирања.

Сваки корак радова мора пажљиво да се планира јер се услови под земљом стално мијењају.

Један од највећих техничких проблема представља и продирање морске воде под високим притиском. На дубини од око 300 метара притисак достиже готово 40 бара, а током ископавања забиљежени су продори воде и до 6.000 литара у минути.

Ни систем вентилације није ништа мањи изазов. Када тунел буде завршен, за циркулацију свјежег ваздуха бринуће се чак 245 великих вентилатора распоређених дуж трасе, као и велике вентилационе станице на улазима и унутар самог чворишта Квитсеј.

На овом острву недавно је завршено прво од два дубока вентилациона окна, пречника већег од осам метара.

Мањи утицај на морске екосистеме

Пројекат би требало да донесе и одређене користи за животну средину. Смањење трајектног саобраћаја дугорочно би могло позитивно да утиче на осјетљиве морске екосистеме.

Инвеститори су настојали да смање и климатски отисак саме изградње. Вишак ископаног каменог материјала искоришћен је за насипање и стварање нових површина око острва Квитсеј.

Милиони кубних метара стијена употријебљени су за изградњу више од једног километра новог обалског земљишта, чиме је отворен простор за будући развој инфраструктуре.

Динамична расвјета и умјетничке инсталације

Безбједност возила у тунелу надзираће камере и радари, а пројекат ће добити и умјетничку компоненту.

Како би се смањио осјећај монотоније током дуге вожње испод мора, дизајнери планирају постављање динамичне расвјете и различитих умјетничких инсталација.

Процјењује се да ће кроз главни тунел свакодневно пролазити око 13.000 возила. Очекује се да ће то подстаћи развој локалне привреде, посебно рибарске, поморске и енергетске индустрије западне Норвешке.

Овим пројектом Норвешка помјера границе грађевинарства, али ће возачи на његово отварање морати да сачекају још неколико година. Планирани рок је 2033. година.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.