CNN представља мозак Брегзита: Не, то није Борис Џонсон

За тог човјека се сматра да је политички геније, свакодневно се помиње у медијима и неки вјерују да је он био најважнија фигура уопште за доношење одлуке да Велика Британија напусти Европску унију.

Послије три године парализе Брегзита, обећао је да ће сваки будан сат провести радећи да би постигао да се Брегзит догоди 31. октобра или ће - умријети.

Тај човјек није Борис Џонсон, нови британски премијер, већ његов главни савјетник Доминик Камингс.

Док је Џонсон био лице званичне кампање за Брегзит, Камингс је био њен мозак.

Заслужан је за стварање слогана и израчунавање широко оповргнутих тврдњи да Велика Британија сваке недјеље шаље 350 милиона фунти у Брисел.

Некада политички аутсајдер, сада је у центру Џонсонових напора да у року од два мјесеца изведе земљу из ЕУ.

CNN је разговарао са више британских владиних званичника, државних службеника и бивших Камингсових колега. Већина је рекла да се оно што су о њему рекли цитира само под условом да им се не помињу имена, а неки су чак тражили да се уопште не пренесе шта су рекли јер страхују да говоре о једном од најмоћнијих људи у Великој Британији, кога се неки и сасвим отворено плаше.

Готово сви су за CNN рекли једну ствар о Камингсу: да ради с јединственим заносом.

Успех кампање “Leave” (Одлазак, из ЕУ) сводио се на њен јединствени фокус на ту једну, једноставну поруку о чему је одлучио Камингс.

“Оно што га издваја од многих других је невјероватан стратешки фокус на задатак на којем ради. Домова омиљена изрека је увијек била 'немој се заглавити у блату' “, каже Џизела Стјуарт, бивша посланица, која је предсједавала кампањи за напуштање ЕУ.

Камингс, коме је 47 година, не повезује се обично с политиком највишег нивоа. Иако је читаву каријеру провео радећи за конзервативне политичаре и конзервативни истраживачки центар, он тврди да никада није био члан ниједне политичке странке и да “презире” многе у владајућој Конзервативној странци којој сада служи.

Изјављивао је да “није баш желио да се умијеша” у кампању за Брегзит.

Он у великој мери избегава да се појављује у јавности и чини се да ужива у својој репутацији безобразног ексцентрика, да се сматра да се његов огроман интелект савршено подудара с инстинктивним схватањем нормалних људи. Његови пријатељи кажу да презире политичку елиту и ужива да га виде као стратешког генија, што би елита жељела да буде.

Изгледа запуштено: На ​​дан када се Џонсон уселио у Даунинг стрит, на фотографији се види Камингс наслоњен у сам угао просторије, у старој изблиједелој и зарозаној мајици, као да је неки радник на одржавању који се ту грешком затекао.

Његово понашање је бизарно: “Долазио је намјерно на посао у отрцаној одјећи и често ноћу спавао на свом столу”, каже бивши колега који је радио с Камингсом док је био политички савјетник Конзервативне странке.

Неке његове колеге сматрају да је његово понашање веома агресивно - он је као “расни политички ротвајлер”, а “не трпи будале и вређа оне које не поштује”.

Толика је фасцинација Камингсом и његовом улогом у Брегзиту да га је у недавном биографском филму играо нико други до Бенедикт Камбербач.

Чим је ушао у Даунинг стрит, Камингс је започео опсежну чистку у државној служби и војсци помоћника у влади - међу “специјалним савјетницима”, рекло је више извора за CNN.

Много дуже радно вријеме, бескрајан низ докумената у припреми за Брегзит и отказани годишњи одмори постали су уобичајени. Камингсова преданост раду и огромна енергија се шире владом.

Ипак, упркос овом наглом повећању обима посла, тешко је наћи некога ко ради с Камингсом а да каже неку лошу ријеч о њему. Многи државни службеници и “специјални савјетници” кажу да им је, послије неуспеха бивше премијерке Терезе Меј да испоручи Брегзит, свеж смисао дала једноставна обавеза о напуштању ЕУ 31. октобра, са споразумом или без њега.

Забиљежено је да је Камингс својевремено о Дејвиду Камерону и Нику Клегу, док су били премијер и замјеник премијера, за које је он радио, рекао: “Не свиђају ми се, мислим да су 'мапети'. Они немају појма шта раде”.

Пошто је 2014. године напустио владу, живио је на фарми свог оца на сјеверу Енглеске и читао и писао о политици, политичарима, о опасности од вештачке интелигенције, али и да би Велика Британија требало да напусти ЕУ и успостави сарадњу с предузетником Џефом Безосом на изградњи - базе на Мјесецу.

У готово свим тим својим блоговима цјепао је политички естаблишмент, и у Лондону и у Бриселу, због њихових скромних амбиција и неуспјеха да се припреме за оно што је он видео као дугорочну кризу људске врсте.

Пошто толико мрзи естаблишмент и жели да напусти политику, у њено само средиште је напослијетку стигао јер “ако Велика Британија оде 31. октобра... то би по његовом мишљењу било пола пута за његову мисију; а други дио ће бити реорганизација власти”, објашњава један Камингсов пријатељ.

Амбиција да промени власт једна је страна Камингсовог “мастер плана”, а друга је његово увјерење да политика једноставно не служи грађанима на одговарајући начин.

Неколико бивших колега објаснило је да његов презир према владајућој класи потиче из вјеровања да је политичка елита предуго игнорисала масе. Камингс је 2017. године посебно циљао на Конзервативну странку тврдећи да је став већине јавности био да “њоме управљају они које у основи не занимају људи као што сам ја... Тужно је рећи да је јавност у основи у праву”.

И управо та једноставност његовог мотива привлачи многе да се диве Камингсу који игноришу његове мане. “Он је ексцентричан, сасвим другачији, али по мом искуству никада не греши”, каже инсајдер из Конзервативне странке који је сарађивао с Камингсом у коалиционој влади 2010-2015. “Његова политичка процена је сјајна ... сви његови противници требало би да га се плаше”.

“Боље је да те се плаше него да те воле, ако већ не може обоје”, написао је италијански дипломата Николо Макијавелли 1532. године, подсјећа CNN.

До коријена бирократска британска власт, с једне стране, и с друге тврдоглавост ЕУ, препреке су за Брегзит. И ту Камингсови обожаваоци предвиђају да би његов жучни, беспоштедан став према влади, напослијетку могао бити његов крај. И у Лондону, и у Бриселу, знају како да потроше политичке савјетнике.

Колико год популаран Камингс био, неки у Вестминстеру сматрају да начин на који ради није одржив: “Рекао бих да је веома добар у извршавању краткорочних задатака и извлачењу из с...ња, али нисам увјерен да ће он дуго остати у влади”, каже један од његових бивших колега.

Срећом за Камингса, посао којим се сада бави има чврст рок - 31. октобар. Потом би се лако могао наћи избачен из Даунинг стрита, тако да Џонсон може да почне да влада традиционалније.

Камингс је парадокс који би чак и Макијавели тешко схватио. Њега истовремено воле, плаше га се и поштују. Људи који не подржавају његове методе, не могу му порећи генијалност и жељели би да је на њиховој страни. И упркос каријери одбацивања естаблишмента и “политичког мејнстрима”, његова звијезда се и даље подиже.

Вриједно је запамтити да је 2016. године кампања “Leave” била слабија опција на политичкој сцени. Нико није вјеровао да би Камингс могао да јој донесе побједу. И чак и када је Велика Британија гласала да оде - мада тесном већином - идеја о напуштању ЕУ без договора била је незамислива. А сада изгледа да је то највјероватнији исход.

“Једна од најбољих одлука које је донио Метју Елиот (извршни директор кампање 'Vote Leave') била је да узме Дома (Камингса) да води стратегију. Нико није мислио да можемо побједити, али он је имао план којег се држао, и то је успјело”, рекао је Данијел Ханан, један од вођа кампање “Leave” и Камингсов пријатељ.

Аутсајдер који је поразио британски “естаблишмент” сада је у најважнијој згради у Лондону, спреман да навали и на бриселски естаблишмент. Квоте опкладе су против њега, а неки сматрају да је његов пројекат осуђен на неуспјех.

“Али, ако нас историја ишта учи, то је да кад се Камингс ухвати плана и придржава га се, његови противници се обично први сломе. Није чудо што га је Борис Џонсон желио уз себе, док улази у најконтроверзнији период у британској политичкој историји”, закључује CNN.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.