CIA се враћа класичној шпијунажи

Београд -- CIA која је од терористичких напада на САД 11. септембра 2001. претрпела највеће промjене, враћа се корjенима - "класичном" шпијунирању и стратешким анализама.

Скорашњи говор предсjедника САД Барака Обаме у коме је најавио да ће САД до краја 2014. године да наставе да изводе нападе беспилотним летjилицама „у подручју Авганистана", протумачен је као најава да Антитерористички центар CIA полако престаје да буде чвориште америчких операција такве врсте, преносе Новости.

Према писању Њујорк тајмса, у прилог томе говоре и прве кадровске промjене којима нови директор CIA Џон Бренан покушава да преусмjери Агенцију од борбе против тероризма, према шпијунирању и стратешким процjенама.

Посао, међутим, не само да није једноставан, већ захjтева и вријеме. Јер, више од половине запослених у CIA је ушло у агенцију послије терористичких напада на САД. Бавили су се углавном ловом на терористе. CIA је током протекле деценије изградила велике центре у Кабулу и Багдаду са стотинама младих тајних агената, од којих су многи цијелу своју каријеру провели специјализирајући се за шпијунирање у ратним условима. Од њих није лако направити обавјештајце за другачију врсту шпијунирања, али и за нове стратешке циљеве.

"Један од највећих изазова са којима се суочава CIA је преусмјеравање оперативаца који су провели више од деценије у лову на терористе у ратним зонама, и усмјерити их на земље као што су Русија, Кина и други такозвани „тврди" циљеви, компликоване средине гдје је тешко продрети у владу, и гдје су многи CIA оперативци под сталним присмотром. Шпијунирање на улицама Москве можда је мање опасно него рад у Карачију, Пакистану, или Сани у Јемену, али покушај регрутовања руских обавјештајних извора захјтева суптилност какву шпијуни нису искусили у Ираку или Авганистану", примјећује Њујорк тајмс.

Преокрет од заокупљености борбом против тероризма ка стратешкој аналитичности подстакнут је не само новим приоритетима САД, на које је у више наврата указивао предсједник Обама, већ и критикама које су се умножавале на рачун CIA. Нови директор CIA Бренан, подстакнут да прокоментарише пропусте агенције и њену неспособност да се ухвати укоштац са домино ефектом такозваног Арапског прољећа на Блиском истоку, одговорио је писмено током претреса о његовој кандидатури на Капитол хилу:

"Са милијардама долара уложених у CIA током протекле деценије, очекује се да Агенција буде способна да предвиди главне геополитичке догађаје. Скорашњи догађаји у арапском свијету, међутим, указују на то да CIA треба да унапреди своје способности", истакао је Бренан.

На мети критика CIA, водећа од 16 агенција америчке обавјештајне заједнице, чији је директор и главни обавјештајни савјетник предсједника САД, није однедавно. Њени пропусти управо од времена терористичких напада на САД, преко тврдњи о постојању ирачког оружја за масовно уништење, које никада није пронађено, али је Америку увело у деветогодишњи рат "тежак" 767 милијарди долара, до Арапског прољећа, довели су Агенцију у незавидан положај.

То је резултирало пробојем некада маргинализованих агенција.

Тако је на значају добио Биро за обавјештавање и истраживање америчког Стејт департмента, пошто је упозорио прије ирачког рата 2003. године да је CIA преувеличала способности тадашњег предсједника Садама Хусеина да развије нуклеарно оружје. И у "лову" на најтраженијег терористу, вођу Ал Каиде, Осаму бин Ладена, CIA је водила операцију, али Национална обавјештајна агенција је имала важну улогу у пресретању порука.

Већи значај добила је и америчка војна обавештајна служба DIA, која је проширила своје активности током ирачког и авганистанског рата, добром способношћу да на терену сакупља обавjештајне податке широм Блиског истока и југоисточне Азије. Тако је на дневни ред поново доведено, у САД много дискутовано, али и критиковано, питање конкуренције међу обавештајним агенцијама.

"У обавjештајној заједници требало би да охрабримо оно што бих назвао здравом конкуренцијом. DIA ће увијек, уопштено говорећи, да буде мало агресивнија", сматра директор DIA генерал-потпуковник Мајкл Флин.

Операције беспилотним летјилицама, "дроновима", којима се протеклих година бавила углавном CIA, сада се полако селе под кров Пентагона. Министарство одбране, које је до сада дијелило послове са CIA, постепено би у потпуности, према тумачењима званичника Обамине администрације, требало да преузме контролу над операцијама "дроновима". Улога CIA би се свела на "услуге" аналитичара и специјализованих агената Пентагону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.