Четири деценије од совјетске окупације Чехословачке

Глас
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Четири деценије од совјетске окупације Чехословачке

ПРAГ - И Праг и пријестоница сусједа Братислава ових дана обиљежавају четири деценије откако су у ноћи између 20. и 21. августа 1968. трупе Варшавског пакта, са Црвеном армијом на челу, упале у Чехословачку да тенковима угуше покушај реформског крила чехословачких комуниста предвођених Aлександром Дубчеком да социјализму дају људски лик, инспирисан и Титовом Југославијом, преносе агенције.

Та збивања позната су као “Прашко прољеће”.

Четрдесетој годишњици совјетске инвазије на Чехословачку када је непослушног савезника прегазило 27 војних дивизија, укупно 750.000 војника Црвене армије и пет земаља Варшавског пакта, са 800 авиона и 6.300 тенкова, понешто суморни тон даје у очима обичних Чеха и Словака то што гледају сасвим стварне руске тенкове и данас - у ТВ извјештајима о најновијим сукобима у Грузији.

Два мјесеца спонтаног ненасилног отпора већине народа, док је реформски комунистички чехословачки врх одвучен силом у Москву, узвици “Иване иди кући”, окренути путокази да окупатора наведу на погрешан правац, пљување у лице кога се још добро и данас сјећају пољски војници, антируски плакати... И ништа. Тзв. “нормализација” и враћање у летаргију ћутеће већине све до 1989. године.

Већ средином септембра 1968. године федерална народна скупштина вратила је у медије цензуру, а 18. октобра ратификовала је споразум о привременом боравку снага Варшавског пакта на територији Чехословачке. То привремено одужило се на преко двије деценије.

Инвазија снага Варшавског пакта на Чехословачку, против које је од социјалистичких земаља бурно протестовала Југославија, дистанцирала се Румунија, а Aлбанија Енвера Хоyе демонстративно иступила из Варшавског пакта, однијела је међу Чесима и Словацима до краја '68. године 108 живота, преко 500 људи је рањено тешко а неколико стотина лакше.

Из Чехословачке је емигрирало око 160.000 људи.

Заборављени дани

Већина Чеха данас сматра да те дане наде у слободно друштво, Дубчекове реформе, демократију и слободу, познате у свијету као “Прашко прољеће”, нема разлога посебно обиљежавати. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.