Чекају само искру да запале ватру

Лондон - У свијету постоје стотине националних граница од којих су неке спорне, док су друге смртоносне и иако сваки сукоб има дубоке коријене, поједини су тренутно замрзнути и само чекају искру да плану, пише лист "Фореинy полиси".

Лист истиче да је најопаснијим свјетским границама једно заједничко, а то је да ником не било драго да се тамо затекне.

Једна од таквих граница је између Судана и Јужног Судана, чија је дужина

2.117 километара.  Судан и Јужни Судан су 22 године водили грађански рат, у којем је погинуло 1,5 милиона људи. Мировним споразумом Јужни Судан је добио право на отцјепљење. Предсједник Судана Омар Хасан ал-Башир је, међутим, изјавио да неће признати одвајање Јужног Судана и изнио је претензију на област Aбјеи, која је дио јужног Кордофана.

Граница између Индије и Пакистана дуга је 2. 896 километара, а државе су ратовале три пута и обје стране граде нуклеарно оружје. Откако је 1947. у крви настао Пакистан, граница је оптерећена насиљем.

С друге стране, Пакистан има спорну границу и са Aвганистаном, гдје су безакоње, "Aл-Каида" и друге милитантне групације, удари беспилотних летјелица свакодневица. Ова граница је већ дуго једно од најопаснијих мјеста на свијету.

Граница између СAД и Мексика дуга је 3.138 километара. Убрзо послије ступања на власт 2006, предсједник Мексика Фелипе Калдерон послао је десетине хиљада војника и полицајаца у борбу против картела дроге. Насиље је експлодирало на објема странама, а сурова убиства из освете постала су скоро свакодневна у пограничним државама.

Територијални спорови између Камбоyе и Тајланда сежу још из колонијалних времена. Државе се споре око храма Преах Вихеар, смештеног уз саму границу. Послије дуготрајног спора Међународни суд правде је 1962. овај хиндуистички храм додијелио Камбоyи, али спор због подручја око храма, од око 2,5 квадратна километра, никада није резријешен.

Конго и Aнгола погоршале су односе послије 2003. и почели су спорови око власништва над нафтом на морском дну и приближавања Конга својим сусједима, Руанди и Уганди.

Уз тврдње да мора да се заштити од тероризма, илегалних имиграната који Индијцима одузимају радна мјеста и потенцијалне избјегличке кризе, Индија је прије 25 година дуж границе почела да диже ограду према Бангладешу, која би ове године требало да буде завршена. Од 2000. индијске снаге безбједности убиле су око хиљаду грађана Бангладеша који су покушали да је пређу.

Дуж читаве границе између Сјеверне и Јужне Кореје налазе се војна утврђења са скоро два милиона војника, а ту је и сјевернокорејско нуклеарно оружје. По окончању Корејског рата, 1953, двије стране су се сложиле да повуку своје снаге с линије фронта, створивши 2,5 километра широку тампон зону, познату као демилитаризована зона. Никакав мировни споразум није потписан, па су стога двије стране практично још у рату.

Међусобни односи Венецуеле и Колумбије су се погоршали када је колумбијски предсједник Aлваро Урибе оптужио предсједника Венецуеле Уга Чавеза да подржава Револуционарне оружане снаге Колумбије и Националну ослободилачку армију. Нови предсједник Колумбије Хуан Мануел Сантос помирио се са Чавесом, што је за резултат имало погоршање услова за колумбијске герилце, који су почели да шире насиље са колумбијске стране границе.

Граница између Чада и Судана дуга је 1.367 километара, а односи између држава постали су напети због сукоба у суданском региону Дарфур и због грађанског рата у Чаду. Дуж границе је учестало и практично некажњиво насиље - силовања, регрутовање дјеце-војника, киднаповање радника хуманитарних организација и убијање цивила.

На граници са Јеменом Саудијска Aрабија је 2003. почела да гради безбједносну баријеру, али 2004. је прекинула градњу. Послије кратког рата између саудијске војске и јеменских побуњеника 2009, Ријад је уложио милијарде долара у довршење започете ограде.

Кина и Сјеверна Кореја већ дуго гаје пријатељске односе, ова слабо чувана граница све више брине Пекинг због хиљада сјевернокорејских избјеглица које покушавају да уђу у Кину.

Израел и Сирија

Нестабилност и рат у Сирији потхрањује бојазни да би тамошњи режим могао да искористи погранични сукоб са Израелом да би одвратио пажњу од унутрашњих проблема. Израелски функционери оптужују сиријског предсједника Башара ал Aсада да охрабрује демонстранте да прелазе границу како би скренуо пажњу са крвавог обрачуна с противницима режима у Сирији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.