Британска тајна служба шпијунирала комуникације више од америчке

Ломдомн - Британска шпијунска агенција GCHQ прикупља и складишти огромне количине имејл порука, постова на Фејсбуку, историју претраге интернта и телефонских позива, и размjењује их са америчком NSA - откривају најновија документа која је Едвард Сноуден дао на увид британском листу “Гардијан”.

Размjере амбиција GCHQ притом откривају већ и сами називи двије главне компоненте овог програма: Овладавање интеренетом и Глобална експлоатација телекома. Циљ је контрола што већег обима интернет и телефонског саобраћаја, и то без икаквог знања јавности, или јавне дебате. 

Једну од кључних иновација притом представља способност GCHQ да извуче огромне количне података са теле-оптичких влакана преносних каблова и да их ускладишти до 30 дана, како би могле да се “просију” и анализирају. Та операција, која носи шифровано име “Темпора”, у току је већ 18 мјесеци.  

Конкретно, то значи да су GCHQ и NSA у стању да приступају готово цијелокупној комуникацији између потпуно недужних људи, као и између циљних група осумњичених, и да их обрађују и проучавају.  

То укључује снимање телефонских позива, садржаја имејл порука, уноса на Фејсбуку, историја претраге интернета - и све се то сматра легалним, мада би безбједносни систем наводно теребало да ограничи пресретање на тачно одређени дијапазон мета.  

На “просијавању” пресретнутих података радило 300 аналитичара

Постојање овог програма објављено је у документима које је “Гардијану” показао Едвард Сноуден, узбуњивач из редова NSA, у оквиру свог покушаја да разоткрије “Највећи програм контроле у људској историји”, а према Сноуденовим ријечима, “они (GCHQ) су гори од САД”.  

Захваљујући већ споменутом програму, GCHQ је свјетска објавештајна суперсила, и има “највећи приступ интеренту” од свих чланица алијансе за електронску шпијунажу “Пет Очију” - САД, Канаде, Аустралије, Новог Зеланда и Велике Британије. Поред тога, ХGCHQ и “производи веће количине метаподатака од NSA”, при чему метаподаци представљају основне информације о томе ко је кога контактирао, без детаља о садржају.  

До маја прошле године, на “просијавању” бујице пресретаних података радило је 300 аналитичара GCHQ и 250 аналитичара NSA, док је приступ базама податак GCHQ, како пише “Гардијан”, имало укупно 850.000 запослених у NSA и приватних уговарача са строго повјерљивим дозволама.  

Према документима који су “Гардијану” предочени, количина података коју је GCHQ свакодневно обрађивао прошле године била је толика као кад би се сваких 24 сата 192 пута послале све информације садржане у свим књигама Британске народне библиотеке, при чему се ови капацитети непрестануо увећавају.  

За 2 милиона корисника свјетске мреже интерента, Темпора представља прозор у њихов свакодневни живот, кроз који се извлачи сваки облик комуникације са фибро-оптичких влакана која премрежују свијет, док је NSA с Призмом у међувремену отворила и други прозор, кроз који је обезбјеђен приступ интерним системима глобалних компанија које сервисирају интернет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.