Британска тајна служба 20 година шпијунирала познату нобеловку

Прислушкивали су јој телефонске разговоре, отварали пошту, пратили сваки покрет, шпијунирали њене пријатеље и сараднике... Више од 20 година, нобеловку Дорис Лесинг пратила је тајна полиција, познатија као MI5.

Недавно су објављени тајни документи MI5 из којих се види да су пратили сваки корак познате књижевнице дуго након што је напустила комунистичку партију. Забрињавало их је њено опречно мишљење о колонијализму, што је недавно откривено отварањем њеног тајног досијеа.

Дорис Лесинг се удала. како је једном описала, због „револуционарне дужности". Али презиме бившег супруга задржала је и након завршетка брака, када је напустила Јужну Родезију, данашњи Зимбабве, у којем је одрасла,и када се 1949. године преселила у Велику Британију.

Шпијунирање је појачано кад се њено име појавило у једном разговору током сталног прислушкивања сједишта британске комунистичке партије, која је била смјештена у Кинг Стриту у Ковент Гардену.

У њеном досијеу пише: „Њене комунистичке симпатије распршиле су се готово до тачке фанатизма захваљујући васпитању у Родезији који је из ње извукао дубоку мржњу". Тајне службе су додале да је „њена омиљена тема колонијално искоришћавање и да је постала готово неодговорна у својим изјавама... рекавши да је све црно супер и да су сви ви бијели људи и ствари зачарани".

Лесингова се 1956. године преселила у стан у Варвик Роуду у Лондону гдје су је често посјећивале особе, како су тада записали MI5, различитих националности, укључујући Американце, Индијце, Кинезе и Нигеријце, а сумњали су и да се стан користи у „неморалне сврхе".

Управо та година за списатељицу била бурна јер јој је био забрањен повратак у Јужну Африку и Родезију, а ускоро је услиједило московско насилно потискивање мађарског устанка.

Лесинг је тад пристала да се потпише на писмо које је откривало, како су забиљежили агенти, „тешке злочине и злоупотребе СССР и недавну побуну радника и интелектуалаца против псеудо-комунистичких бирократа и полицијског састава".

Писмо је требало да буде објављено у страначким новинама Деји Воркеру, али су одбили да га штампају, па је касније изашло у љевичарском недјељнику Трибјун. То је пресудило да Лесинг иступии из комунистичке партије и одбила је молбу страначких колега да се предомисли.

Почетком 1957. године тајне службе додале су у њен досје да је „згрожена руском акцијом у Мађарској" и описали је као „атрактивну, насилну, опасну жену, која је, према потреби, и немилосрдна".

И даље су наставили да је прате, а шест година након што је напустила комунистичку партију, 1962. године, међу „тајне и личне податке" додали су да је „позната по томе што је задржала љевичарски поглед и показала интерес за афричке послове око расне дискриминације, док се у новије вријеме повезала с кампањом за нуклеарно наоружање".

То је и посљедњи запис унесен у њену датотеку.

Умрла је у 94. години, 2013. године, а шест година раније постала је најстарија добитница Нобелове награде за књижевност, пише Гардијан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.