Британци би могли на референдум о ЕУ

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Британци би могли на референдум о ЕУ

Лондон - Због повећаног политичког притиска у тренуцима када "еврозона" размишља о још већој интеграцији, британски премијер Дејвид Камерон сматра да би бирачи у његовој земљи могли изаћи на референдум о Европској унији.

- Двије ријечи - "Европа" и "референдум" - могу заједно, нарочито ако стварно предлажемо промјену у начину владања нашом државом - написао је Камерон у ауторском тексту за "Сандеј телеграф".

Али, Камерон с опрезом пише о изласку његове државе из Уније:

- Излазак не би био у најбољем интересу наше земље - пише Камерон те додаје да сматра да би већина Британаца жељела да се промијене односи са Бриселом, а не да се изађе из ЕУ.

Ставове британске политике о питању референдума појаснио је и министар спољних послова Вилијам Хејг:

- Премијер је рекао да је вријеме да одлучимо, на референдуму или општим изборима, о нашим односима са Европом. Та одлука треба да стигне тек након што Европа направи планове како ће се развијати идућих мјесеци и година у вези са кризом "еврозоне" и када дознамо како да побољшамо наше односе - рекао је Хејг.

Али Камеронова изјава да треба сачекати и видјети шта се догађа разљутила је евроскептике који га подржавају зато што сматрају да су настојања "еврозоне" у стварању политичке и фискалне уније савршен изговор Британије да заузме тврђи став, пише "ЕУ обзервер".

Бивши министар одбране и утицајни евроскептик Лијам Фокс истакао је да би референдум о останку или одласку из ЕУ био тактичка грешка, али и да Лондон треба да поново преговара о статусу у ЕУ.

Фокс сматра да, уколико не добију оно што траже, тада треба ићи на референдум, а Влада треба предложити излазак из ЕУ.

Помињање могућег референдума о будућим односима Велике Британије с остатком ЕУ никога није изненадило. Та је тема у Лондону присутна откад је Уједињено Краљевство ушло у ЕУ. Међутим, дипломате из других држава чланица не вјерују да ће Британци одржати референдум о могућем изласку, него евентуално о томе желе ли или не желе бити дио будућих интеграција.

Јасно је, поготово сада током финансијске кризе, да ће се унутар ЕУ створити разни клубови у склопу којих ће се неке државе чвршће интегрисати.

Лидери институција ЕУ сматрају да би будуће интеграције требало да буду инклузивне, односно требало би да оставе отворена врата свима који желе да буду дио тих процеса. Међутим, како је недавно рекла и њемачки канцелар Ангела Меркел, они који не буду вољни да се дубље интегришу и пренесу додатни дио суверенитета, неће моћи заустављати друге.

При том се највише мисли управо на Британце који желе да остану дио заједничког тржишта, али се противе корацима који би ишли према федерализацији ЕУ.

Велика Британија је већ изван неких од најважнијих интеграционих процеса у склопу ЕУ. Није дио "еврозоне" ни зоне слободног кретања људи, Шенгена.

Оно чега се више прибојавају у ЕУ, поготово они који заговарају веће повезивање, јесте да ће све више других чланица хтјети питати своје грађане желе ли или не дубље интеграције.

Превише Европе

- Чињеница је да Британци нису срећни оним што имају, а нисам ни ја. Поједностављено, за нас који смо изван "еврозоне", ми нисмо мала Европа, већ је имамо превише. Превише трошкова, превише бирократије, превише мијешања у ствари које припадају државама, цивилном друштву или појединцима - сматра Камерон.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.