Britanci bi mogli na referendum o EU

London - Zbog povećanog političkog pritiska u trenucima kada "evrozona" razmišlja o još većoj integraciji, britanski premijer Dejvid Kameron smatra da bi birači u njegovoj zemlji mogli izaći na referendum o Evropskoj uniji.

- Dvije riječi - "Evropa" i "referendum" - mogu zajedno, naročito ako stvarno predlažemo promjenu u načinu vladanja našom državom - napisao je Kameron u autorskom tekstu za "Sandej telegraf".

Ali, Kameron s oprezom piše o izlasku njegove države iz Unije:

- Izlazak ne bi bio u najboljem interesu naše zemlje - piše Kameron te dodaje da smatra da bi većina Britanaca željela da se promijene odnosi sa Briselom, a ne da se izađe iz EU.

Stavove britanske politike o pitanju referenduma pojasnio je i ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg:

- Premijer je rekao da je vrijeme da odlučimo, na referendumu ili opštim izborima, o našim odnosima sa Evropom. Ta odluka treba da stigne tek nakon što Evropa napravi planove kako će se razvijati idućih mjeseci i godina u vezi sa krizom "evrozone" i kada doznamo kako da poboljšamo naše odnose - rekao je Hejg.

Ali Kameronova izjava da treba sačekati i vidjeti šta se događa razljutila je evroskeptike koji ga podržavaju zato što smatraju da su nastojanja "evrozone" u stvaranju političke i fiskalne unije savršen izgovor Britanije da zauzme tvrđi stav, piše "EU obzerver".

Bivši ministar odbrane i uticajni evroskeptik Lijam Foks istakao je da bi referendum o ostanku ili odlasku iz EU bio taktička greška, ali i da London treba da ponovo pregovara o statusu u EU.

Foks smatra da, ukoliko ne dobiju ono što traže, tada treba ići na referendum, a Vlada treba predložiti izlazak iz EU.

Pominjanje mogućeg referenduma o budućim odnosima Velike Britanije s ostatkom EU nikoga nije iznenadilo. Ta je tema u Londonu prisutna otkad je Ujedinjeno Kraljevstvo ušlo u EU. Međutim, diplomate iz drugih država članica ne vjeruju da će Britanci održati referendum o mogućem izlasku, nego eventualno o tome žele li ili ne žele biti dio budućih integracija.

Jasno je, pogotovo sada tokom finansijske krize, da će se unutar EU stvoriti razni klubovi u sklopu kojih će se neke države čvršće integrisati.

Lideri institucija EU smatraju da bi buduće integracije trebalo da budu inkluzivne, odnosno trebalo bi da ostave otvorena vrata svima koji žele da budu dio tih procesa. Međutim, kako je nedavno rekla i njemački kancelar Angela Merkel, oni koji ne budu voljni da se dublje integrišu i prenesu dodatni dio suvereniteta, neće moći zaustavljati druge.

Pri tom se najviše misli upravo na Britance koji žele da ostanu dio zajedničkog tržišta, ali se protive koracima koji bi išli prema federalizaciji EU.

Velika Britanija je već izvan nekih od najvažnijih integracionih procesa u sklopu EU. Nije dio "evrozone" ni zone slobodnog kretanja ljudi, Šengena.

Ono čega se više pribojavaju u EU, pogotovo oni koji zagovaraju veće povezivanje, jeste da će sve više drugih članica htjeti pitati svoje građane žele li ili ne dublje integracije.

Previše Evrope

- Činjenica je da Britanci nisu srećni onim što imaju, a nisam ni ja. Pojednostavljeno, za nas koji smo izvan "evrozone", mi nismo mala Evropa, već je imamo previše. Previše troškova, previše birokratije, previše miješanja u stvari koje pripadaju državama, civilnom društvu ili pojedincima - smatra Kameron.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.