Брејвик се позвао на самоодбрану VIDEO

РТС, Агенције, Б92
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Брејвик се позвао на самоодбрану VIDEO

Осло – Aндерс Брејвик (33) негирао је кривицу за убиство 77 особа, а првог дана суђења је плакао гледајући свој пропагандни филм, преноси Б92.

- Признајем да сам то урадио, али не признајем кривичну одговорност. Тврдим да сам све урадио у самоодбрани - рекао је Брејвик у препуној судници у Ослу.

Брејвик, који је прошле године активирао бомбу у центру Осла и убио осам, а затим усмртио још 69 људи, углавном тинејџера у кампу Радничке партије на острву Утоја, рекао је и да не признаје норвешки суд.

Брејвик је на почетку “суђења вијека”, како га називају медији, обучен у црно одјело уз осмјех сачекао да му стражари скину лисице, а затим је салутирао десном руком са стиснутом песницом. Након тога руковао се са тужиоцима и судским службеницима и обратио судији.

- Не признајем норвешке судове. Ви сте свој мандат добили од политичких партија које подржавају мултикултуралност. Не признајем ауторитет овог суда - рекао је Брејвик, који је додао и да сматра да је суђење “политичко” јер је судија добар пријатељ са бившим министром правде.

Тужилац је прочитао оптужницу и имена свих убијених и повријеђених у нападу, наводећи све детаље везане за њихове повреде и масакр на Утоји.

Читање оптужнице у којој се Брејвик оптужује и за тероризам трајало је скоро два сата, а како јављају извјештачи, чојек кога зову “норвешким монструмом” све је слушао са леденим изразом лица, без икаквих емоција.

Брејвика нису погодиле приче о жртвама масакра, али није успио да задржи емоције када је пуштен пропагандни снимак против мултикултурализма који је сам направио.

Гледајући анти-исламски видео снимак који је објавио на интернету прије убистава, Брејвик се расплакао у судници.

Суђење би требало да траје десте недјеља, а за кривична дјела која му се стављају на терет пријети му затворска казна у трајању од највише 21 годину, која накнадно може бити продужена.

Пошто је Брејвик признао да је одговоран за нападе 22. јула, уз објашњење да су они били неопходни ради заштите Норвешке да је не би заузели муслимани, кључно је питање које је остало необјашњено - његово ментално здравље.

Тридесеттрогодишњи Норвежанин је у једном испитивању проглашен ментално обољелим, уз оцјену да је обавезно његово психијатријско лијечење, али на другом је утврђено да је “ментално компетентан” да буде послат у затвор.

Агенција АП наводи да је на судијама Окружног суда у Ослу да одлуче која од тих дијагноза је највјеродостојнија.

Јорид Норделман, једна од преживјелих, рекла је за Би – Би - Си да ће све вријеме бити присутна у судници.

- Ово је историјски датум за све Норвежане. Никада нисмо имали овакво суђење и не знамо како ће тећи. Тужиоци су ми рекли да ће уводне ријечи бити ужасне, тако да људима одмах буде јасно шта је он тамо урадио - рекла је она.

Суђење прати више од 800 новинара. Дијелови ће бити приказани на телевизији, али је одлучено да Брејвиково свједочење, које би требало да траје пет дана, буде затворено за јавност.

- Он жали само због тога што није ишао још даље. Брејвик не пориче чињенице, али одбацује кривицу. Тешко је разумјети то, али и његове погледе на свијет. Ово говорим само да припремим јавност на његово свједочење - рекао је прије суђења Брејвиков адвокат Геир Липештад.

Он је рекао и да је одбрана добила “велику количину материјала веома касно”, што би могло да га натјера да затражи одлагање.

Први дан суђења

Двадесетоминутним изгладањем одбране завршен је први дан суђења.

Тужиоци су првог дана суђења навели да ред Витезови Темплари, којем Брејвик тврди да припада, не постоји, а објављени су и подаци, скице и фотографије бомбе и оружја које је Брејвик користио приликом масакра.

У уводним излагањима је објашњено на који начин и гдје је Брејвик купио аутоматске пушке и пиштоље, материјал за униформу и дијелове и хемикалије за израду бомбе, коју је саставио на изнајмљеној фарми 90-ак километара од Осла.

Он је на тој фарми написао и манифест, који је касније објавио на интернету.

Такође, било је ријечи и о његовим активностима прије припреме масакра, прије свега о томе како је зарађивао новац израдом лажних диплома и увјерења, али и о томе како је проводио много времена за рачунаром играјући видео игру “Њорлд оф Њарцрафт”.

Брејвик би могао да до краја живота буде у затвору

У јавности се много полемисало о казни која може бити изречена Брејвику, јер многи сматрају да затворска казна у трајању од 21 године није примјерена за овакав злочин.

У Норвешкој не постоји доживотна затворска казна, а криминалци могу бити осуђени на максимално 21 годину затвора. Иако постоји могућност за њено продужење, случај да неко буде затворен дуже од тога није забиљежен од доношења нове регулативе 2002. године. Само мали проценат осуђених проведе у затвору дуже од 14 година, док већина може да тражи условну слободу већ послије седам година.

Међутим, постоји могућност да Брејвик буде и дуже иза решетака, ако му буде одређена казна коју Норвежани називају “форваринг”.

У том случају осуђеници немају право да траже условну слободу док не истекне десет година казне, а када одслуже пуну казну иду на процјену код стручњака. Ако се установи да је оптужени и даље опасан по друштво, казна може бити продужена на додатних пет година, до сљедеће процене.

То омогућава да најгори злочинци могу бити доживотно затворени.

Брејвик је раније изјавио да се нада затворској казни, јер би затварање у психијатријску установу за њега представљало “казну гору од смрти”.

Он жели да буде проглашен урачуњљивим, јер сматра да ће тако “његова порука и манифест написан на 1.500 страна бити озбиљније схваћени”.

Резултати психијатријског вјештачења

Прошле седмице су објављени званични резултати другог психијатријског вјештачења, којим је утврђено да Бејвик не болује од психозе и стога може кривично да одговара.

Ново вјештачење супротно је резултатима прве званичне експертизе, у којој су прошле године стручњаци оцијенили да Брејвик болује од “параноичне схизофреније”.

То значи да би Брејвик, уколико буде осуђен, био послат на лијечење у психијатријској установи, умјесто у затвор.

Крајњу одлуку о томе донијеће суд у Ослу у пресуди која се очекује у јулу, када ће коначно бити рјешено питање да ли Брејвик може кривично да одговара за убиства.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.