Брачни пар Самадџић шест мјесеци чека да им власти врате дјецу

Београд -- Брачни пар Самарџић из Сен Галена пола године није видио сина и кћерку, које су им одузеле тамошње власти, због наводне агресивности оца.

“Свако јутро се мој муж Александар и ја будимо са питањем да ли су наша дјеца жива? Исплачемо се, а потом одлазимо на посао ишчекујући да ће нам кантонска администрација у Сен Галену јавити да Александра (7) и Марко (5) долазе кући. У овој агонији живимо већ шест мјесеци и 22 дана”, каже мајка Слађана Самарџић из Швајцарске.

Служба за бригу о малољетницима у Сен Галену одузела је малољетну дјецу породици Самарџић, због наводне агресивности оца.

А све је почело када су родитељи прије двије године директору вртића у који је ишла њихова кћерка поднијели пријаву да се један тамошњи дјечак према њој понашао неприкладно.

“Умјесто да уважи наше примједбе у марту 2011. године, школска управа и васпитачи затражили су полицијску заштиту тврдећи да их Александар терорише, да је долазио наоружан пред школу, што је нетачно, јер је у то вријеме био на послу. Сукоб се заоштрио се у августу 2011. године послије нашег одбијања да кћерку Александру преместимо у другу школу, коју су одредиле локалне власти. Кад је истекао законски рок да упишемо Александру у ту школу, Служба за старатељство над малолетницима нам је 7. децембра 2011. одузела оба дијетета и одвела их у непознатом правцу. Полиција је крајем априла ове године тајно упала у наш стан, без судског налога однијела дечје ствари “, прича Слађана.

Дјеца се налазе у ширем рејону Сен Галена, у кругу од стотинак километара. Смештена су у хранитељску породицу са петоро дјеце. Службе за старатељство малољетника је већ наговјестила да ће родитељима омогућити постепени контакт са кћерком и сином, прво на сат-два, потом преко викенда, да би, након што Самарџићи потпишу пристанак на све услове, Александар и Марко могу бити до краја године враћени кући.

Она, као и њен муж Александар, из Семберије је. Александар је 21 годину у Швајцарској, а Слађана 16 година. Нјихова дјеца су рођена у Сен Галену. Запослени су као продавци и живе као подстанари. Немају пара за скупе адвокате, па се сами правду траже пред кантонском администрацијом, која, како кажу, не познаје хуманост и родитељске сузе.

“Наша дјеца су расла уз нас и нису навикла да су одвојена од нас. Нисмо могли да дамо Александру у другу школу, јер је она далеко. Уз то, управа је тражила да наша мала дјеца сама пјешице иду у школу и да се друже са старијим непознатим људима. То је противно нашем васпитању, што они тумаче као наше супротстављање”, каже отац Александар Самарџић, који је помоћ потражио у Амбасади Србије.

Конзул Драган Марковић је добио дозволу власти из Сен Галена да посјети Александру и Марка.

“Ми не знамо где нам се налазе деца, како се осећају, шта једу, да ли су здрава. Конзул нам је саопштио да децу терају да комуницирају искључиво на немачком језику. По приложеним фотосима видимо да су деца јако лоше, и физички, и психички. Марко је смршао пет кила, а Александри су одсекли косу, коју годинама негујемо “, кажу родитељи.

Александар и Слађана Самарџић су се жалили полицији да је управа дала лажне изјаве о очевој агресивности, понудили су свједоке који су упознати са њиховим односом према дјеци, али им је полиција одговорила да није надлежна за школске установе. Истовремено, школа је забранила да ангажују васпитаче и наставнике као свједоке.

“Поднијели смо жалбу тужилаштву кантона Сен Гален и две жалбе Државном суду Швајцарске, а отворен је случај и код Кантоналног савјетовалишта за одгој. Швајцарска нема моћног предсједника да се њему жалимо, јер је кантонска власт најмоћнија. И зато морамо за нашу дјецу да се боримо са управом Сен Галена”, истичу Самарџићи, који се надају повољном ријешењу.

Мајка Слађана нам прича да је тражила од Елизабет Келер, руководиоца службе за старатељство, да јој омогући телефонски контакт са дјецом.

“Одговорила је питањем: “А шта бисте им рекли?”. Мој је одговор био “да их волимо, да кћерки честитамо рођендан и да једва чекамо да нам се врате кући”. Службеница је осорно одговорила: “Е то не може!”. Закључујем да они уопште немају намјеру да нам врате дјецу”, каже Самарџић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.