Фото: Божја честица надохват руке
ЖЕНЕВA - Научници Европске организације за нуклеарна истраживања (CERN) саопштили су да су пронашли назнаке, мада не и непобитне доказе, о постојању Хигзовог бозона, елементарне честице која представља карику која недостаје у Стандардном моделу физике, јавила је агенција Ројтерс.
Фабјола Ђаноти, вођа експеримента ATLAS у Великом хадронском сударачу, недалеко од Женеве, рекла је да је сигнал центриран на око 126 GeV (гига електрон волти).
- Мислим да би било веома лијепо од Хигзовог бозона да буде ту - рекла је Ђаноти на семинару на којем су представљени резултати досадашње потраге за "божјом честицом" .
Још увијек је прерано за доношење дефинитивних закључака, истакла је Ђаноти, наводећи да је потребно спровести још истраживања и прикупити још података.
- Сљедећих неколико мјесеци биће веома узбудљиво. Не знам какви ће бити резултати - додала је она.
И Драган Поповић из Института за физику Универзитета у Београду, који је укључен у пројекат ATLAS, сматра да је још рано говорити о постојању Хигзовог бозона, иако најновији резултати показују да су повећане шансе да он буде пронађен.
- Резултати који су саопштени посљедњих дана показују да су повећане шансе да та честица буде пронађена, али мислим да нам треба још годину до двије чекања, тражења и понављања згодних процеса у којима се она може наћи - рекао је Поповић за Танјуг.
Поповић је објаснио да хадронски сударач, који је пројектован да ради на одређеном енергетском нивоу са којег могу да се пронађу Хигзове честице, још није постигао тај ниво.
- Тренутно радимо на пола енергије која је пројектована. Хигз се још увијек не може наћи, јер смо ми у енергијама испод њега, али неке назнаке постоје, тако да ствари иду у добром правцу - каже Поповић.
Хигзов бозон је, у теорији, честица која даје масу свим осталим елементарним честицама.
Његово откриће би дефинитивно потврдило садашња знања о честицама као што су електрони и протони, мада би експерименти у CERN-у могли, такође, да докажу да он заправо уопште и не постоји, што би приморало физичаре да редефинишу Стандардни модел.
Та честица представља кључну компоненту Стандардног модела - свеобухватне теорије о начину на који космос функционише на нивоу честица и сила.
Честица је названа по шкотском физичару Питеру Хигзу, који је, још 1964. године, поставио теорију о њеном постојању.
До сада Хигзов бозон није нико никада видио, а још мање доказао његово постојање.
У жаргону физичара назван "циглом од које је саграђен" свемир или "божјом честицом", Хигзов бозон је, у теорији, настао из Великог праска прије 13,7 милијарди година и са летећим отпадом створио галаксије, звијезде и планете.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.