Борба са кризом и избори за парламент

БРИСЕЛ - Европску унију сљедеће године чека наставак борбе против привредне и финансијске кризе, избори за Европски парламент и довршетак институционалних реформи ако Лисабонски уговор прође у чешком парламенту и на референдуму у Ирској.

Европском унијом у сљедећој години предсједаваће Чешка, у првој половини године, и Шведска у других шест мјесеци.

Чеси су за приоритете одабрали економију, енергију и спољне послове. Унутар трећег приоритета - спољних односа, Чешка ће се усредсредити на три подручја - западни Балкан, Источно партнертство које укључује шест источноевропских земаља некадашњег Совјетског Савеза те на трансатлантске односе.

Финансијска криза која се ове године сручила на Европу још није у потпуности превладана упркос великим интервенцијама држава чланица у банкарски систем. Та криза почела се одражавати и на реалну економију и више земаља чланица већ је ушло или им пријети улазак у рецесију.

Сљедећа година могла би донијети и коначно рјешење институционалних проблема како би се установе и функционисање ЕУ напокон прилагодило чињеници да она више не броји шест чланица, него 27, а ускоро и више.

Унија је данас готово једнако устројена као и у вријеме када је била знатно мања. Након што је пропао први европски устав, умјесто њега договорен је Лисабонски уговор, који је преузео већину рјешења из тог устава, али је и он доживио тежак ударац у јуну ове године, када су га Ирци одбацили на референдуму.

На задњем самиту пронађено је компромисно рјешење, које укључује да ће Ирска до краја октобра сљедеће године расписати нови референдум, а заузврат ће добити правно обавезујуће гаранције.

Aко у фебруару чешки парламент, који има знатан број еуроскептичних заступника, успије ратификовати Лисабонски уговор, ако успјешно прође на референдуму у Ирској и ако га потпише пољски предсједник, ЕУ би напокон у јануару 2010. могла имати нове институције годину дана касније него што је првобитно било планирано.

Почетком јуна сљедеће године 400 милиона грађана биће позвано на изборе за Европски парламент, једину европску институцију коју директно бирају грађани. Будући да ће се парламент бирати према Уговору из Нице, број посланика ће се смањити са садашњих 785 на 736.

Захтјеви за чланство

Европска унија ће сљедеће године морати одговорити и на низ захтјева за примање у чланство. Црна Гора је већ у децембру предала своју кандидатуру, а сљедеће године очекује се да то учине Србија и Aлбанија, а можда и Босна и Херцеговина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.