Богате трпезе и црвена јаја

Хришћани широм свијета и ове године са радошћу дочекују Васкрс, који се с правом назива празник над празницима.догодиће се и идуће године, када ће обје цркве Васкрс прославити 24. априла.

Шароликост поднебља подразумијева и разноврсност обичаја и традиција везаних за обиљежавање дана, када је Исус побиједио смрт и наговијестио вјечни живот за све вјерујуће.

У Русији је ред да се најприје оде на васкршњу литургију. Послије повратка кући, породицу чека богата трпеза украшена цвијећем и шареним јајима. Послије доручка слиједи обилазак пријатеља и комшија, уз поклањање обојених јаја и васкршњег хљеба. Према вјеровању, васкршње јаје које се некоме да од срца никада се неће покварити.

Поклањање јаја повезано је са претхришћанским обичајима Руса. У та времена, јаја су се поклањала у част обиљежавања прољећног празника, званог Масленица. Према вјеровањима старих Славена, у јајету је извор ватре која је створила свијет, па је тако јаје симбол живота.

Јединствени руски обичај везан за Васкрс је и брање маца, чиме се симболизује долазак прољећа. Традиција налаже да се мацом поспу рамена комшије или вољене особе.

Украјинци су усавршили умијеће осликавања васкршњих јаја - "писанки". Имају и богату традицију везану за васкршњи хљеб који се зове "паска". Док се хљеб мијеси и пече, куварица не смије да помисли ништа ружно, а у кући мора бити тишина, како би тијесто било меко и растресито. Овај ритуал је строго породични.

Поред уобичајеног фарбања јаја, Румуни његују традицију ношења ораховог лишћа око струка, јер вјерују да га је и Исус имао око струка у тренутку васкрсења.

У вријеме Васкрса Румуни сточари практикују ритуал у коме одрежу длаке са крављег репа и спале над мравињаком, уз молитву: "Нека ми Бог подари онолико телади колико има мрава у овом мравињаку!".

Једна празновјерица раширена међу Румунима каже да се на Васкрс не смије давати со или пламен ватре, јер то доноси несрећу.

У Грчкој се на Велики четвртак пече васкршњи хљеб, односно "цореки", а фарбају се и јаја у црвено, што симболизује Христову крв. У црквеном дворишту млади обично запале велику ватру, како би симболично спалили Јуду Искариота, апостола који је издао Исуса.

На острву Крит обичај је да се упаљена свијећа носи кући, пазећи при томе да се пламен не угаси. Изнад улазних врата пламеном свијеће направе се три крста, и тиме се дом и укућани благосиљају свјетлом Христовог васкрсења.

Фарбање јаја има посебно свето значење у Бугарској. Том процесу се приступа веома пажљиво, а сваки поступак има посебно значење.

Црвена јаја код Бугара симболизују љубав и заштиту од зала. И црвена боја има све те моћи. Након употребе, оно што остане од ње мора да се баци иза куће како би отјерала зле духове.

Црвена јаја се закопавају у земљу како би заштитила поље од града и других временских непогода, а љуске поједених васкршњих јаја се дају стоци да би била здрава и имала пуно приплода, или се стављају у подове или зидове куће како би дом био заштићен.

Васкршњи хљеб је украшен црвеним и бијелим јајима - бијела јаја представљају мушке, а црвена женске чланове породице. Офарбана васкршња јаја буду благословљена у цркви, а затим се често туцају о црквене зидове.

У Холандији се практикује паљење ватре у сумрак. Чак се у појединим градовима дјеци симболично испраши тур, јер се вјеровало да се на тај начин истјерују лоше понашање. Сличан обичај постоји и у Шкотској.

И Шпанија има занимљив обичај, гдје по ријекама на овај празник плутају сплавови са украшеним фигурама, које представљају ликове из библијске приче о Христовом ускрснућу.

Данци на Ускрс носе у џеповима комадић бесквасног хљеба умотаног у бијело платно.

Сјеверна Aмерика има обичај потјере за фарбаним јајима. Пријатељи или родбина који заједно славе Ускрс скривају јаја у кући или дворишту, а дјеца затим крећу у потјеру, увјерена да их је преко ноћи сакрио ускршњи зеко, оставивши успут и друге посластице и дарове.

У бразилској покрајини Минас на Велику суботу џепови се пуне комадићима кварца, који се на Васкрс остављају код куће. У Полинезији се на Велику суботу крсте шкољке за које се вјерује да су повезане с морским духовима, те се након обреда враћају у море, гдје "васкрсавају" нови живот.

Лапонија

У Лапонији се прославља бијели Ускрс уз зимске радости. Уз пјесму и плес Лапонци се играју снијегом, праве Сњешка Бјелића и славе Исусово васкрсење и буђење природе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.