Бил Клинтон није имао подршку јавности за интервенцију у БиХ

Литл Рок - Америчка јавност није била за војну интервенцију у Босни и Херцеговини, тадашњи амерички предсједник Бил Клинтон није имао подршку ни Уједињених нација нити Русије, али је имао NATO на својој страни, речено је на симпозијуму о Босни у Лилт Року, пријестоници америчке државе Арканзас.

“Често када је предложени вид акције непопуларан, није баш као да вам бирачи говоре да то не чините. То је, у основи, као џиновско треперуће жуто свјетло'' рекао је јуче Клинтон у свом предсједничком центру у Литл Року на скупу “Босна, тајне служба и Клинтоново предсједниковање''.

Клинтон је захтијевао од савезника Вашингтона да подрже ваздушне ударе у циљу окончања сукоба током 90-тих година у Босни и Херцеговини, али и то није било лако спровести, наведено је у неким од више од 300 докумената CIA с којих је недавно скинута ознака тајности, пренијела је агенција АП.

Бивши амерички предсједник Клинтон је похвалио скидање ознаке “повјерљиво” са докумената CIA и рекао да је то “велика ствар'', мада су они показали да Клинтон није имао подршку у УН - од Русије која је, како наводи америчка агенција, била блиски савезник бивше Југославије и пријетила улагањем права вета у Савету безбедности.

Клинтон је имао NATO на својој страни, који је обезбиједио широку подршку европских савезника и Канаде за “покретање војне мисије у Босни и бомбардовање 1994 и 1995”.

Документа CIA наводе да је, у фебруару 1993 на састанаку у Бијелој кући, савјетник Бијеле куће за националну безбједност Тони Лејк упозорио да уколико Вашингтон истраје у остваривању ваздушних напада у БиХ, “на крају пута, биће под велики притиском да помогне у спровођењу решења које би укључило (размештање) снага на терену''.

На симпозијуму у уторак говорила је и бивши амерички државни секретар Медлин Олбрајт, која је на састанку у Бијелој кући у фебруару 1993, тада као амбасадор САД у УН, рекла да би “одлука да се употребе америчке снаге у Босни било као прелазак Рубикона”, али и да би требало “размислити да ли би гурање проблема под тепих, створило још више проблема”.

На питање генерала Колина Пауела, тадашњег команданта Здруженог штаба војске САД, шта она предлаже да САД ураде, одговор Олбрајт је био: “Да NATO покрене акцију”.

Пауел је, међутим, изразио скепсу, мада је навео да ће војска учинити све што се одлучи, али да морају да знају “шта је то што се тражи да уради'', наводи се у документима CIA.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.