Без промјене власти у Аустрији

Беч - Према првим резултатима избора у Аустрији, најјача политичка снага остају социјалдемократе (SPO). На другом мјесту Народна партија. Нова Аустрија нова странка у парламенту. BZO испао из посланичких клупа.

Социјалдемократска партија Аустрије (SPO) остала је прва политичка снага у земљи, а парламент је добио новог члана - странку Нова Аустрија (Noes), док је из посланичких клупа испао Савез за будућност Аустрије (BZO).

Према привременим званичним резултатима, SPO је освојио 27,10 одсто гласова и остала је прва странка по броју гласача.

На другом мjесту је Народна партија (OVP) са 23,8 одсто гласова, док је трећа политичка снага, која јача од избора до избора, Слободарска странка (FPO), која је освојила 21,40 одсто гласова.

Док су SPO и OVP остварили најслабије резултате у послијератној историји Аустрије, FPO је направио најбољи резултат са порастом броја гласача за око четири одсто.

Странка Зелених је на четвртом мјесту са 11,46 одсто гласова, што је далеко испод циља од 15 одсто.

Затим слиједи “Тим Штронах”, аустријско-канадског милијардера Франка Штронаха, који је добио 5,8 одсто гласова и тиме ушао у скупшинске клупе.

Без иједног посланика, то јест “из мјеста”, улазак у парламент успјела је странка Noes, која је прешла цензус освојивши 4,8 одсто гласова.

BZO није успио да се одржи у парламенту, пошто није прешао цензус од четири одсто, већ је освојио свега 3,6 одсто гласова.

Излазност, према Министарству унутрашњих послова Аустрије, на данашњим изборима била је 65,91 одсто, што је за 12,90 одсто мање него 2008. године.

Међутим, путем поште гласало је око 10 одсто гласачког тијела, тако да би излазност могла, након коначног пребројавања свих гласова, бити приближна оној прије пет година, када је на биралишта изашло 78,81 одсто грађана.

На основу ових резултата најизвеснији је наставак “велике коалиције”, односно актуелне владе SPO и OVP, које су успјеле да задрже већину мандата у парламенту.

Те двије странке имају тренутно 97 мандата (SPO 51 и OVP 46), а за већину у парламенту потребно је 92 мандата. Међутим, не искључује се и могућност неке трочлане коалиције.

Изборна мјеста, која су отворена јутрос у седам сати, затворена су у 17 сати.

Уколико исход гласања буде тијесан, одлуку би могли донијети гласови предати поштом, који ће бити избројани у понедјељак, а коначан резултат биће саопштен у четвртак.

Више од десет одсто, то јест 668.658 гласача затражило је гласачке листиће, како би гласало путем поште, што је нови рекорд.

Након избора, влада у уторак подноси оставку предсједнику Аустрије Хајнцу Фишеру, који ће је прихватити и истовремено наложити да иста настави послове до полагања заклетве нове владе.

Затим ће предсједник Фишер обавити разговоре са главним кандидатима партија, а потом ће једном од њих дати мандат за формирање владе.

Резултати избора биће озваничени 16. октобра, а нови сазив парламента моћи ће да засједа први пут 29. октобра, мјесец дана послије избора, када треба да се одрзи конститутивна сједница.

Када ће бити успостављена нова влада за сада је неизвјесно. Од 1945. године за формирање владе послије избора било је потребно у просјеку 59 дана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.