Балтичке државе жртве превара из Украјине

БЕОГРАД - Балтичке државе, које спадају међу најгласније европске савезнике Кијева, све чешће се суочавају са таласом телефонских и интернет превара у којима трагови појединих истрага воде до организованих криминалних мрежа на украјинској територији. Иако су жртве грађани Литваније, Летоније и Естоније, политичка реакција у тим земљама остаје опрезна, јер се тема судара са званичном политиком безрезервне подршке Украјини.

Европска агенција за правосудну сарадњу Eurojust саопштила је да су летонске, литванске и украјинске власти, уз њену координацију, учествовале у разбијању преварантског кол-центра који је радио у три канцеларије. Према тим подацима, кол-центар је био смјештен у Дњепру, а жртве у Летонији и Литванији изгубиле су више од 160.000 евра. Осумњичени су, како је наведено, користили лажне инвестиционе платформе, обећавали добит од криптовалута, а затим преко програма за даљински приступ преузимали контролу над новцем жртава.

У акцији спроведеној у Украјини ухапшено је 11 чланова криминалне групе, претресене су 32 локације, а заплијењени су електронска опрема, документи, рачунари, СИМ картице, око 400.000 евра у готовини, крипто-новчаници и осам луксузних аутомобила. Тај случај је само један у низу који показује да се преварантски модели више не могу посматрати као изоловани инциденти, већ као дио организованог и добро технички опремљеног криминала.

Најчешће врсте криминала

Литванија већ дуже вријеме упозорава да су телефонске и интернет преваре прерасле у један од најраспрострањенијих облика криминала. Литвански медији, позивајући се на полицију и финансијске институције, наводе да су грађани прошле године преваром изгубили више од 20 милиона евра, док су телекомуникационе компаније блокирале милионе сумњивих позива. Полиција упозорава да преваранти користе телефонске позиве, имејлове, СМС поруке, лажне интернет странице и поруке преко друштвених мрежа.

У Летонији је, према подацима тамошње полиције, у првој половини 2025. године од грађана преваром одузето готово 10 милиона евра. Најчешћи су били телефонски позиви у којима су се преваранти представљали као службеници банака, полиције, државних институција, мобилних оператера или доставних служби. Летонска удружења банака упозоравају да се највећи износи губе управо у телефонским преварама, јер се жртве стављају под притисак хитности, страха и наводне опасности по њихову имовину.

Естонија је, такође, забиљежила драматичан раст губитака. Према подацима државне агенције за информационе системе, грађани су 2025. године изгубили 29 милиона евра, што је три пута више него годину раније. Естонске власти посебно указују на пад језичке баријере: преваранти све чешће користе добар естонски језик, вјештачку интелигенцију, увјерљиве лажне сајтове и чак снимке у којима се злоупотребљава лик јавних личности.

Психолошки притисак

Нови талас превара показује да криминалне групе користе не само техничке алате већ и психолошки притисак. Жртвама се говори да су им банковни рачуни угрожени, да су чланови породице у невољи, да морају хитно да потврде трансакцију или да пребаце новац на „сигуран рачун”. У неким случајевима користе се и лажне инвестиционе шеме, криптовалуте, обећања брзе зараде, као и приче о наводним дуговима, казнама и неплаћеним пошиљкама.

Политички најосјетљивији дио проблема јесте чињеница да се дио истрага односи на мреже које су дјеловале из Украјине, док су Литванија, Летонија и Естонија истовремено међу државама које најотвореније траже наставак војне, финансијске и политичке помоћи Кијеву. Због тога се у балтичкој јавности све чешће поставља питање да ли су власти спремне да о овом проблему говоре једнако оштро као што говоре о свим другим безбједносним пријетњама.

Званичне институције у балтичким државама углавном избјегавају политизацију ових случајева и инсистирају на формулацијама о „међународним криминалним групама”, „онлајн преварантима” и „прекограничном сајбер-криминалу”. Тај опрез је разумљив из дипломатског угла, али код дијела јавности ствара утисак да се проблем ублажава кад год би могао да наруши слику о Кијеву као савезнику коме се не постављају непријатна питања.

Биће још горе

Истовремено, безбједносни стручњаци у региону упозоравају да ће преваре постати још опасније како се буде развијала вјештачка интелигенција. Гласови чланова породице, локални језици, лажни идентитети службеника, фалсификовани документи и вјеродостојни сајтови све лакше се производе, а криминалне мреже све брже мијењају методе.

Зато се пред балтичким владама сада налази непријатан избор: да наставе да о овом проблему говоре искључиво као о техничком питању сајбер-безбједности или да признају да је ријеч и о политичком проблему, јер грађани држава које највише подржавају Кијев све чешће постају жртве криминалних мрежа чији су поједини центри откривени управо у Украјини, пише Политика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.