Балканци од свих Европљана најмање спремни помоћи људима у невољи!

Према резултатима извјештаја Свјетског индекса даривања за 2013. годину који је припремила Организација за хуманитарну помоћ (CAF), грађани већине земаља регије Балкана налазе се на самом зачељу листе, чиме су показали да и нису баш вољни притећи у помоћ другима давањем новца, пружањем помоћи странцима и одвајањем времена за волонтирање, јавља Анадолија.

Резултати студије су прикупљени на основу одговора становника земаља свијета у погледу њихове спремности помагања другима и особама у тешкој финансијској ситуацији, помагања странцима, као и одвајањем времена за волонтирање и хуманитарне активности.

Од земаља регије Балкана, најспремнији да притекну у помоћ другима су грађани Косова, који се налазе на 78. мјесту од укупно 135 земаља обухваћених истраживањем. На Косову је 28 посто грађана истакло да је спремно да помогне другима одвајајући своје вријеме и новац када је то потребно.

Слиједи Босна и Херцеговина, која се налази на 109. мјесту, у којој 21 посто становника сматра да би помогли особама којима је помоћ потребна.

Македонија је на 118. мјесту са 19 посто, Србија је 123. са такође 19 посто, Црна Гора 126. са 18 посто, Албанија 132. са 16 посто и Хрватска која је рангирана одмах иза Албаније.

Од земаља шире регије Балкана, најспремнији на помоћ другим људима су становници Словеније која је на 44. мјесту са 38 посто грађана спремних на помоћ другима, а слиједе их грађани Мађарске на 78, Словачке на 101, Румуније на 105, Бугарске на 118. и Грчке која је позиционирана на 135. мјесту CAF-ове листе.

Посматрано на европском нивоу, земље са највише становника који желе помоћи другима су Ирска, Велика Британија, Холандија, Норвешка, Малта, Швицарска, Аустрија, Исланд, Италија и Њемачка.

С друге стране, европске земље са најмањим бројем становника који желе помоћи другим људима су Грчка, Хрватска, Албанија, Црна Гора, Србија, Литванија, Македонија, Бугарска, Грузија и БиХ. Већина поменутих земаља, које најмање помажу другима, налази се у Јужној Европи и Балкану.

Глобално посматрано, према поменутом истраживању, највише су спремни на даривање у добротворне сврхе становници Сједињених Америчких Држава (САД), гдје је 61 посто грађана спремно да притекне у помоћ другима, а слиједе становници Канаде, Мијанмара, Новог Зеланда, Ирске, Велике Британије, Аустралије, Холандије, Катара и Шри Ланке.

“Кључни разлог иза пораста процента Американаца спремних да помажу другима је све већи проценат становника те земље да помогну странцима који дођу у САД”, наведено је у истраживању.

Од двадесет најбоље рангираних земаља у погледу спремности њихових грађана на помоћ другима, њих осам су европске, а шест су из Азије.

С друге стране, најмањи проценат становника који су вољни да помогну другима налази се у Грчкој гдје је само 13 посто особа спремно на помоћ другима, а слиједе Хрватска са 16 посто, као и Кина, Албанија и Конго.

Од осталих земаља у свијету, 43 посто становника Њемачке, која је на 22. мјесту ове листе, спремно је да помогне људима којима је помоћ потребна, као и 28 посто Француза који су на 77. мјесту, Индија је је 93. мјесту са 25 посто грађана вољно на помоћ другима, док је Кина на 133. мјесту са само 16 посто људи који су спремни да помогну другима.

Истраживање CAF-а је показало да је 2012. године на глобалном нивоу порастао број особа које су спремне да донирају новац, волонтирају или помогну странцима и поред чињенице да је прошле године глобална економија забиљежила пад са четири на 3,3 посто.

Резултати истраживања Организације за хуманитарну помоћ (CAF) прикупљени су на основу података агенције за истраживање јавног мијења Галлуп на примјеру од 155.000 испитаника из 135 земаља свијета, односно око 4,9 милијарди особа или укупно 94 посто свјетске популације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.