Бајден позвао Конгрес да блокира могући штрајк жељезничара

Преговори се воде од септембра, а пошто двије стране нису успјеле да постигну споразум, председник Бајден је наредио Конгресу да се умијеша и спријечи штрајк који је најављен за 9. децембар.

 „Конгрес мора да дјелује да спријечи штрајк на жељезници. То није лака одлука, али мислим да то морамо да урадимо. Економија је у опасности", рекао је Бајден новинарима у уторак. 

Предсједница Представничког дома Ненси Пелоси саопштила је да ће посланици гласати за наметање оквирног договора који је постигнут у септембру са десетак синдиката који представљају 115.000 радника, извјештава Ројтерс. 

Пелоси је навела да цће Дом засебно гласати у среду о предлогу да се запосленима у жељезници дозволи седам дана плаћног боловања.

„Нисам за спречавање могућности синдикатима да штрајкују, али одмеравајући улог, морамо избјећи штрајк“, рекла је она послије састанка са Бајденом. 

Амерички предсједник је упозорио на катастрофалне економске посљедице ако се железничке услуге обуставе, рекавши да би до 765.000 Американаца могло да остане без посла у прве двије недјеље.

Према Асоцијацији америчких жељезница, отприлике једна трећина америчког извоза одвија се жељезницом.

„Да будем јасан: затварање жељезнице би уништило нашу економију. Без теретног жељезничког саобраћаја многе америчке индустрије би се затвориле“, написао је Бајден на Твитеру у понедјељак. 

Упркос тјесним везама између синдиката и Демократске странке, неколико радничких воћа је критковало Бајдена због захтјева да Конгрес наметне уговор који су радници у четири од 12 синдиката одбили јер је из њега изостављено плаћено боловање.

Један од четири синдиката који су гласали против уговора, успротивио се Бајденовом позиву Конгресу да интервенише, рекавши „жељезница није мјесто за рад док сте болесни. Опасно је, неразумно је и неправедно инсистирати да особа обавља критичан посао када се не осјећа добро".

Синдикати су у преговорима тражили 15 дана плаћеног боловања, а жељезнице су ријешиле да то буде један дан. 

Синдикално залагање за плаћено боловање добило је подршку на Капитол Хилу, гдје је сенатор Берни Сандерс запријетио да ће одложити нацрт закона о жељезници уколико не буде гласања о питању дужине плаћеног боловања.

„Гарантовање седам плаћених дана боловања жељезничким радницима коштало би жељезничку индустрију укупно 321 милион долара годишње – мање од 2,0 посто њеног профита. Немојте ми рећи да жељезничка индустрија то не може да приушти. Жељезничке компаније су ове године потрошиле 25,5 милијарди долара на откуп акција и дивиденде“, рекао је Сандерс. 

Демократски посланик Џамал ​​Боуман написао је на Твитеру да  не може мирне савјести да гласа за закон који не даје жељезничким радницима плац́ено одсуство које заслужују.

Бајден је у понедјељак похвалио предложени уговор који укључује повећање плата од 24 одсто током пет година и пет годишњих паушалних исплата од по 1.000 долара. 

Заустављање железничког саобраћаја могло би да замрзне скоро 30 посто америчких карго пошиљки, да подстакне већ високу инфлацију и да кошта америчку економију чак двије милијарде долара дневно. 

Конгрес САД је више пута у посљедњих неколико деценија донио законе о одлагању или забрани штрајкова жељезница и авио-компанија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.