САД и Русија пред историјском прекретницом: Истек новог СТАРТ-а отвара опасну еру

САД и Русија би могле да уђу у неконтролисану трку у нуклеарном наоружању први пут од Хладног рата ако не успију да постигну договор у посљедњем тренутку прије него што посљедњи постојећи споразум о контроли наоружања истече у четвртак.

Нови СТАРТ споразум истиче 5. фебруара.

По његовом истеку, први пут од 1972. године, не би било ограничења за стратешке нуклеарне арсенале дугог домета. Те године, тадашњи предсједник САД Ричард Никсон и совјетски лидер Леонид Брежњев потписали су историјске споразуме током прве посјете једног америчког предсједника Москви.

Руски предсједник Владимир Путин предложио је да обје стране поштују постојећа ограничења у вези са ракетама и бојевим главама још годину дана, како би се купило вријеме за преговоре о новом аранжману. Међутим, амерички предсједник Доналд Трамп још увијек није званично одговорио на тај предлог.

Трамп је прошлог мјесеца рекао да "ако споразум истече, нека истече", додајући да би га требало замјенити бољим споразумом.

Неки амерички политичари сматрају да би Трамп требало да одбије Путинову понуду, која би Вашингтону дала слободу да повећа свој арсенал како би одговорио на брзо нуклеарно јачање треће силе – Кине.

Трамп тврди да жели да постигне "денуклеаризацију" са Русијом и Кином, али Пекинг сматра неразумним очекивати од њега да учествује у преговорима о разоружању са двије земље чији су арсенали и даље знатно већи од кинеских.

Историјски контекст контроле наоружања

Од најмрачнијих дана Хладног рата, када су САД и Совјетски Савез пријетили "узајамно загарантованим уништењем" у случају нуклеарног рата, обје стране су споразуме о ограничавању наоружања виђеле као начин да се спријече фатални неспоразуми или економски исцрпљујућа трка у наоружању.

Ови споразуми не само да ограничавају број ракета и бојевих глава, већ обавезују стране на размјену информација, што је кључни канал за разумијевање намјера, забринутости и покретача дјеловања друге стране, изјавила је Дарја Должикова из лондонског тинк-тенка РУСИ.

Без новог споразума, обје стране би биле принуђене да дјелују на основу најгорих претпоставки о томе које оружје друга страна производи, тестира и распоређује, упозорио је Николај Соков, бивши совјетско-руски преговарач о контроли наоружања.

"То је самоодржив процес. А неконтролисана трка у наоружању води до озбиљне дестабилизације", рекао је Соков.

Након распада Совјетског Савеза, Русија и САД су више пута замјењивале и ажурирале споразуме из доба Хладног рата који су ограничавали стратешко оружје усмјерено ка међусобним градовима и војним базама.

 

Шта заправо ограничава Нови СТАРТ

Најновији такав споразум, Нови СТАРТ, потписан је 2010. године између предсједника САД Барака Обаме и Дмитрија Медведева, блиског савезника Путина који је тада био предсједник Русије.

Споразум ограничава број распоређених стратешких бојевих глава на 1.550 по страни, и највише 700 система за њихову испоруку копном, морем или ваздухом, путем интерконтиненталних балистичких ракета, ракета лансираних са подморница или тешких бомбардера.

Замјена Новог СТАРТ-а новим споразумом не би била лака. Русија је развила нове нуклеарне системе, крстарећу ракету Буревестник , хиперсонично оружје Орешник и торпедо Посејдон , који не потпадају под постојећи оквир споразума. Истовремено, Трамп је најавио планове за свемирски систем противракетне одбране "Златна купола", што Москва види као покушај нарушавања стратешке равнотеже.

Колико би брзо САД и Русија могле да повећају арсенале

У међувремену, кинески нуклеарни арсенал расте без икаквих ограничења у споразумима између Вашингтона и Москве. Кина тренутно има приближно 600 бојевих глава, а Пентагон процјењује да ће до 2030. године имати више од 1.000.

Године 2023, двостраначка комисија америчког Конгреса упозорила је да се САД суочавају са "егзистенцијалним изазовом" јер се истовремено суочавају са двије нуклеарне силе, Русијом и Кином, и да морају бити спремне за паралелне сукобе.

Међу препорукама комисије била је и реактивација неких или свих стратешких нуклеарних бојевих глава декомисионираних у оквиру Новог СТАРТ-а и стављених у резервне залихе.

 

То би могло да укључи враћање бојевих глава на међуконтиненталне балистичке ракете "Минутмен 3" и ракете "Тридент Д5" лансиране са подморница, као и преобуку око 30 бомбардера Б-52 за нуклеарне мисије.

"Бојеве главе већ постоје. Ракете постоје. Не купујете ништа ново", рекао је бивши високи амерички званичник умјешан у политику нуклеарног оружја, који је желио да остане анониман.

Према његовим ријечима, свако повећање броја распоређених бојевих глава било би "умјерено". Међутим, Кингстон Рајф, бивши званичник Пентагона који сада ради у истраживачкој организацији РАНД, рекао је да би САД на крају могле "отприлике удвостручити" број распоређених бојевих глава, док би Русија могла да дода око 800. За значајне промјене, објема странама би била потребна најмање година дана.

У америчким политичким круговима су подијељена мишљења о томе да ли би Трамп требало да прихвати Путинову понуду о једногодишњем продужењу ограничења.

Трамп би требало да предузме кораке "како би смањио ризик од бесмислене нуклеарне трке и опасност од катастрофалног погрешног тумачења намјера друге стране током кризе", рекао је Пол Дин из Иницијативе за нуклеарне пријетње.

Модернизација нуклеарних снага кошта скоро билион долара 

Заговорници контроле наоружања упозоравају да се САД већ суочавају са огромним трошковима модернизације својих нуклеарних снага, укључујући нове подморнице, бомбардере и интерконтиненталне балистичке ракете, са озбиљним кашњењима и прекорачењима буџета.

Независна Конгресна канцеларија за буџет процјењује да ће трошкови модернизације, одржавања и рада нуклеарних снага коштати америчке пореске обвезнике скоро билион долра између 2025. и 2034. године.

"Ако САД прекораче ограничења Новог СТАРТ-а додавањем бојевих глава, Русија ће учинити исто, а Кина ће то искористити као додатни изговор за изградњу свог нуклеарног арсенала", упозорио је демократски сенатор Ед Марки.

 

Неповјерење и будућност

С друге стране, неки стручњаци и бивши званичници тврде да се Путину не може вјеровати, подсјећајући да је Русија 2023. године обуставила међусобне инспекције у оквиру Новог СТАРТ-а због америчке подршке Украјини.

Френклин Милер, члан двостраначке конгресне комисије, сматра да пријетње Русије и Кине захтијевају повећање броја распоређених америчких стратешких бојевих глава.

"Сада морамо бити у стању да истовремено одвратимо и Русију и Кину. Снаге на које су САД биле ограничене споразумом из 2010. године више нису довољне", рекао је Милер.

На питање о Трамповим намјерама, званичник Бијеле куће је рекао: "Предсједник ће одлучити о будућем току контроле нуклеарног наоружања и то ће разјаснити у складу са својим роковима."

Москва поручује: Спремни смо на сваки развој догађаја

Дмитриј Медведев је за лист Комерсант рекао да је Трамп непредвидив.

"Русија је спремна за сваки развој догађаја. Брзо и одлучно ћемо одговорити на нове пријетње нашој безбједности", рекао је Медведев, преноси Б92.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.