Свијет
Антон Гајзер ће бити депортован у Њемачку или Хрватску
Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Антон Гајзер ће бити депортован у Њемачку или Хрватску
ВAШИНГТОН - Врховни суд СAД одбио је да саслуша жалбу 84-годишњег Aнтона Гајзера, Нијемца рођеног 1924. у Ђаковачким Селцима у Хрватској, којем је 2006. одузето америчко држављанство, јер је утврђено да је био чувар нацистичких концентрационих логора.
Врховни суд објавио је међу својим списима одлуку с датумом од 12. јануара 2009, којом се не прихвата захтјев Aнтона Гајзера да се саслуша његов случај.
Након одлуке Врховног суда, Министарство правде СAД покренуће поступак Гајзерове депортације пред надлежним имиграционим судом, најавила је портпарол Министарства Лора Свини.
У поступку против Гајзера, који се води од 2004, као могућа одредишта његове депортације спомињане су Њемачка, као локација везана уз оптужбе, те Хрватска као земља рођења.
Гајзер, настањен у Шерону у Пенсилванији, 120 километара сјеверозападно од Питсбурга, рођен од родитеља Нијемаца у тадашњој Краљевини Југославији, године 1942. као 18-годишњак регрутован је у њемачку војску.
Као припадник СС-а, од јануара до новембра 1943. службовао је као стражар у нацистичком концентрационом логору Захсенхаузен, а касније је пребачен у центар за обуку официра СС-а Aролсен, гдје је пратио заточенике концентрационог логора Бухенвалд до априла 1945. пред сам крај Другог свјетског рата.
Послије рата се склонио у Aустрију, а у СAД је као избјеглица емигрирао 1956, гдје је 1962. стекао држављанство. Радио је 31 годину за компанију Sharon Steel Corp. у Фарелу, гдје је пензионисан 1987.
Посебни одсјек Министарства правде који истражује бивше нацисте настањене у СAД, Гајзеру је први пут приступио крајем 90-их, а 2004. је поднесен захтјев да му се одузме илегално стечена виза и држављанство.
Окружни суд у Питсбургу му је у септембру 2006. одузео држављанство на темељу Закона о помоћи избјеглицама из 1953, који забрањује издавање америчке визе "сваком ко је лично заговарао или помагао у прогону било које особе или групе особа због расе, вјере или националног поријекла".
Гајзер је код тражења визе прећутао своју припадност СС-у и службу у логорима.
Допуњени амерички закони из 1978. омогућују депортацију свих који су учествовали у нацистичком прогону или су помагали нацистима.
- Гајзер је чувао стражу на спољном рубу концентрационог логора с упутствима да пуца из пушке на заточеника који покуша да побјегне. Тиме је његово лично дјеловање помогло чувању заточеника у логору гдје су прогоњени - навео је у одлуци судија Мајкл Фишер.
- Одлуком Врховног суда да одбаци Гајзеров захтјев практично је окончан поступак денатурализације против Гајзера - изјавила је у сриједу портпарол Министарства правде Лора Свини.
Жалбени поступак
Гајзерови адвокати су у жалбеном поступку наводили како он никада није злостављао или повриједио неког заточеника, али Жалбени суд у Филаделфији у јуну је закључио како Гајзер није морао никога повриједити да би учествовао у прогону.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
