Anton Gajzer će biti de­por­to­van u Njema­čku ili Hrvat­sku

VA­ŠIN­GTON - Vrho­vni sud SAD odbio je da sa­slu­ša žal­bu 84-go­dišnjeg An­to­na Gaj­ze­ra, Ni­jem­ca ro­đe­nog 1924. u Đa­ko­va­čkim Sel­ci­ma u Hrvat­skoj, ko­jem je 2006. odu­ze­to ame­ri­čko državljan­stvo, jer je ut­vrđe­no da je bio ču­var na­cis­ti­čkih kon­cen­tra­ci­onih lo­go­ra.

Vrho­vni sud obja­vio je me­đu svo­jim spi­si­ma odlu­ku s da­tu­mom od 12. ja­nu­ara 2009, ko­jom se ne pri­hva­ta zah­tjev An­to­na Gaj­ze­ra da se sa­slu­ša njegov slu­čaj.

Na­kon odlu­ke Vrho­vnog su­da, Mi­nis­tar­stvo prav­de SAD po­kre­nu­će pos­tu­pak Gaj­ze­ro­ve de­por­ta­ci­je pred na­dle­žnim imi­gra­ci­onim su­dom, na­ja­vi­la je por­tpa­rol Mi­nis­tar­stva Lo­ra Svi­ni.

U pos­tup­ku pro­tiv Gaj­ze­ra, ko­ji se vo­di od 2004, kao mo­gu­ća odre­di­šta njego­ve de­por­ta­ci­je spo­minjane su Njema­čka, kao lo­ka­ci­ja ve­za­na uz op­tu­žbe, te Hrvat­ska kao zemlja ro­đenja.

Gaj­zer, nas­tanjen u Še­ro­nu u Pen­sil­va­ni­ji, 120 ki­lo­me­ta­ra sje­ve­ro­za­pa­dno od Pit­sbur­ga, ro­đen od ro­di­telja Ni­je­ma­ca u ta­dašnjoj Kraljevi­ni Ju­go­sla­vi­ji, go­di­ne 1942. kao 18-go­dišnjak re­gru­to­van je u njema­čku voj­sku.

Kao pri­pa­dnik SS-a, od ja­nu­ara do no­vem­bra 1943. slu­žbo­vao je kao stra­žar u na­cis­ti­čkom kon­cen­tra­ci­onom lo­go­ru Za­hsen­ha­uzen, a ka­sni­je je pre­ba­čen u cen­tar za obu­ku ofi­ci­ra SS-a Arol­sen, gdje je pra­tio za­to­če­ni­ke kon­cen­tra­ci­onog lo­go­ra Bu­hen­vald do apri­la 1945. pred sam kraj Dru­gog svjet­skog ra­ta.

Po­sli­je ra­ta se sklo­nio u Aus­tri­ju, a u SAD je kao iz­bje­gli­ca emi­gri­rao 1956, gdje je 1962. ste­kao državljan­stvo. Ra­dio je 31 go­di­nu za kom­pa­ni­ju Sharon Steel Corp. u Fa­re­lu, gdje je pen­zi­oni­san 1987.

Po­se­bni od­sjek Mi­nis­tar­stva prav­de ko­ji is­tra­žu­je biv­še na­cis­te nas­tanjene u SAD, Gaj­ze­ru je prvi put pris­tu­pio kra­jem 90-ih, a 2004. je po­dne­sen zah­tjev da mu se odu­zme ile­gal­no ste­če­na vi­za i državljan­stvo.

Okru­žni sud u Pit­sbur­gu mu je u sep­tem­bru 2006. odu­zeo državljan­stvo na te­melju Za­ko­na o po­mo­ći iz­bje­gli­ca­ma iz 1953, ko­ji za­branjuje iz­da­vanje ame­ri­čke vi­ze "sva­kom ko je li­čno za­go­va­rao ili po­ma­gao u pro­go­nu bi­lo ko­je oso­be ili gru­pe oso­ba zbog ra­se, vje­re ili na­ci­onal­nog po­ri­je­kla".

Gaj­zer je kod tra­ženja vi­ze pre­ću­tao svo­ju pri­pa­dnost SS-u i slu­žbu u lo­go­ri­ma.

Do­punjeni ame­ri­čki za­ko­ni iz 1978. omo­gu­ću­ju de­por­ta­ci­ju svih ko­ji su učes­tvo­va­li u na­cis­ti­čkom pro­go­nu ili su po­ma­ga­li na­cis­ti­ma.

- Gaj­zer je ču­vao stra­žu na spoljnom ru­bu kon­cen­tra­ci­onog lo­go­ra s uput­stvi­ma da pu­ca iz pu­ške na za­to­če­ni­ka ko­ji po­ku­ša da po­bje­gne. Ti­me je njego­vo li­čno dje­lo­vanje po­mo­glo ču­vanju za­to­če­ni­ka u lo­go­ru gdje su pro­gonjeni - na­veo je u odlu­ci su­di­ja Maj­kl Fi­šer.

- Odlu­kom Vrho­vnog su­da da odba­ci Gaj­ze­rov zah­tjev pra­kti­čno je okon­čan pos­tu­pak de­na­tu­ra­li­za­ci­je pro­tiv Gaj­ze­ra - izja­vi­la je u sri­je­du por­tpa­rol Mi­nis­tar­stva prav­de Lo­ra Svi­ni.

Žal­be­ni pos­tu­pak

Gaj­ze­ro­vi advo­ka­ti su u žal­be­nom pos­tup­ku na­vo­di­li ka­ko on ni­ka­da ni­je zlos­tavljao ili po­vri­je­dio ne­kog za­to­če­ni­ka, ali Žal­be­ni sud u Fi­la­del­fi­ji u ju­nu je zaključio ka­ko Gaj­zer ni­je mo­rao ni­ko­ga po­vri­je­di­ti da bi učes­tvo­vao u pro­go­nu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.