Американци тврде да је Ахмадинеџад у притвору, јер га је врбовао Мосад?

ЊУЈОРК - Обавјештајна служба Корпуса исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) држи у кућном притвору бившег иранског предсједника Махмуда Ахмадинеџада, након што су власти у Техерану откриле значајан дио његових контаката с Израелом, објавио је данас, 13. јула, Њујорк тајмс, позивајуц́и се на четири висока иранска званичника.

Џерузалем пост преноси наводе америчког листа да је Израел годинама спроводио тајну операцију усмјерену на регрутовање Ахмадинеџада као обавјештајног агента и у каснијој фази чак планирао да га постави за иранског лидера након свргавања режима.

Израел је годинама развијао план да бившег предсједника Ирана Махмуда Ахмадинеџада придобије као обавјештајног сарадника и потенцијалну политичку фигуру за преузимање власти након промјене режима у Техерану, а операција је кулминирала покушајем његовог премјештања на сигурну локацију током првих дана сукоба Сједињених Америчких Држава и Израела против Ирана, објавио је данас „Њујорк тајмс“ (NYT), позивајући се на америчке и иранске званичнике упознате са операцијом.

Према наводима листа, план је укључивао контакте израелских обавјештајних служби са Ахмадинеџадом, који је током предсједничког мандата од 2005. до 2013. године важио за једног од најтврђих политичара у Ирану, познатог по противљењу Израелу и подршци убрзању иранског нуклеарног програма.

Како наводи „Њујорк тајмс“, контакти са Ахмадинеџадом наводно су почели након што је напустио предсједничку функцију, а израелске службе су га, према тврдњама извора листа, посматрале као особу која би у одређеним околностима могла да одигра улогу у политичким промјенама у Ирану.

Према тим наводима, један од кључних тренутака у успостављању контаката била је посјета Ахмадинеџада Будимпешти 2024. године, када је позван на конференцију о климатским промјенама, гдје је, према наводима америчких и иранских званичника, требало да се састане са израелским обавјештајцима.

Према писању листа, тадашњи директор израелске обавјештајне службе Мосад Давид Барнеа наводно је исте године путовао у Будимпешту како би се лично састао са Ахмадинеџадом, након чега је Мосад обавијестио америчку Централну обавјештајну агенцију (CIA) о контактима са бившим иранским предсједником.

„Њујорк тајмс“ наводи да су Ахмадинеџадова посјета Будимпешти 2024. године, као и још једна посјета наредне године, биле дио вишегодишњег настојања израелских служби да са њим успоставе однос.

Ахмадинеџад је током власти био познат по оштрој антиизраелској реторици, негирању Холокауста и политици која је изазивала међународне критике због иранског нуклеарног програма.

Након одласка са функције, међутим, ублажио је јавне ставове и покушавао да се представи као умјеренији политичар, наводи лист.

Према наводима листа, операција је доживјела врхунац крајем фебруара, током првих дана америчко-израелског напада на Иран, када је наводно покушано да Ахмадинеџад буде измјештен из Техерана, гдје је био под надзором иранских безбједносних служби.

Наводи се да је израелски ваздушни напад 28. фебруара погодио објекат повезан са његовим обезбјеђењем, након чега је Ахмадинеџад, према тврдњама четворице високих иранских званичника, пребачен аутомобилом на тајну локацију у Ирану.

Амерички и ирански званичници упознати са операцијом тврдили су да су возилом управљали припадници Мосада, а према истим наводима, Ахмадинеџад је касније напустио ту локацију, али околности његовог одласка нису познате.

Према тврдњама извора, Ахмадинеџад је био незадовољан начином на који је изведена акција спасавања и наводно је изгубио повјерење у план његовог повратка на власт.

Његов тренутни статус је нејасан, док су ирански званичници навели да се налази под контролом обавјештајног одјељења Иранске исламске револуционарне гарде и да је стављен у кућни притвор након што су иранске власти откриле дио његових контаката са Израелом.

Наводи се и да је шири план промјене власти укључивао и друге елементе, међу којима наоружавање и обуку иранских курдских опозиционих снага са сједиштем у сјеверном Ираку, са циљем да пређу у западни Иран и заузму територију, али да ти планови нису спроведени.

Бивши шеф Обавјештајне службе Израелских одбрамбених снага Тамир Хајман рекао је раније да је план подразумијевао „низ веома посебних операција“ и да је Ахмадинеџад био дио тог концепта.

Ахмадинеџадов бивши савјетник Абдолреза Давари оцијенио је, према наводима листа, да мотив бившег предсједника није био новац, већ повратак политичкој моћи.

Људи блиски бившем предсједнику тврде да се он разочарао у систем Исламске Републике након што му је три пута онемогућено да се кандидује за предсједника и да је закључио да се на власт не може вратити док постојеће структуре остану непромијењене.

Према тим наводима, Ахмадинеџад је сматрао да би у случају промјене власти странци могли да подрже опозициону личност која не познаје Иран, што би могло додатно да дестабилизује земљу.

Према наводима израелских званичника цитираних у тексту, израелске службе су пажљиво пратиле погоршање односа између Ахмадинеџада и иранског руководства, нарочито његове сукобе са покојним ајатолахом Алијем Хамнеијем и другим високим званичницима.

Иранске обавјештајне службе су, према наводима извора листа, почеле детаљнију истрагу његових активности након што је 2017. године почео да шаље јавна писма америчком предсједнику Доналду Трампу, а касније и саудијском престолонасљеднику Мохамеду бин Салману.

Након израелског напада у фебруару, који је, према наводима извора, привремено прекинуо надзор иранских служби над Ахмадинеџадом, иранске обавјештајне структуре почеле су да прикупљају информације о његовим наводним везама са Израелом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.