Американци неће дићи руке од Асанжа

Оснивач Викиликса више не мора да страхује од оптужби из Шведске, али то не мијења ствари: ухапсили би га Британци, а Американци би вјероватно тражили изручење.

О томе је за "Дојче веле" говорио адвокат Николаос Газеас, стручњак за међународно кривично право.

Иако је Шведска обуставила истрагу против Џулијана Асанжа, британска полиција најваљује да ће га ухапсити чим напусти простор еквадорске амбасаде у Лондону.

"Досадашње објашњење гласи да постоји британски налог за хапшење господина Асанжа. Он је заснован на оптужби да је Асанж 29. јуна 2012. поступио супротно одлуци суда који је наложио да се јави у полицију. То је кажњиво дјело у Великој Британији и због њега би Асанж био ухапшен ако напусти еквадорску амбасаду. Још није потврђено да ли из Сједињених Држава постоји захтјев за изручење или хапшење Џулијана Асанжа", рекао је адвокат.

Сматра да се тежина дјела које британска страна пребацује господину Асанжу мора оцијенити као минимална.

"Британско право у том случају предвиђа новчану казну или највише казну затвора до три, највише до дванаест мјесеци. До сада се радило о оптужби за силовање, дакле за веома тежак сексуални деликт. Тога више нема и остало је само кршење судских упута. Код нас у Њемачкој рецимо то уопште није кажњиво. У случају господина Асанжа треба узети у обзир да, колико ја знам, није до сада кажњаван. Његов бијег у амбасаду имао је велике посљедице, али то не мијења чињеницу да му сада пријети хапшење због багателног деликта за који се ионако не може очекивати тешка казна. Налог за хапшење ми се чини несразмјерним с обзиром на екстремну ситуацију у којој Асанж већ седам година живи", рекао је Газеас.

Додаје да би био изненађен уколико би САД дигле руке од кривичног гоњења Асанжа.

"Деликти који се овдје наговијештавају су упоредиви са оптужбама против Челси Менинг: тешка кривична дјела попут одавања државне тајне и друга кршења закона о шпијунажи. Знамо да је Менинг осуђена на 35 година затвора и недавно пуштена јер је бивши предсједник Обама посљедње седмице у Бијелој кући скратио њену затворску казну. Интересантно у тренутној ситуацији је да – макар судећи према медијским написима – у САД још нема званичне оптужнице против Асанжа. Не знамо да ли се она припрема. Био бих изненађен ако би САД дигле руке од кривичног гоњења господина Асанжа с обзиром да је недавно министар правосуђа Џеф Сешнс његово хапшење прогласио приоритетом. Он је већ представљен као велики државни непријатељ. Треба узети у обзир да је Трампова администрација генерално веома непријатељски настројена према медијима.

Конкретно, САД и Велика Британија од 2006. имају нови споразум о екстрадицији према којем је за изручење потребан захтјев. Тога захтјева, колико знамо, још нема. Он се може поднијети тек када у САД буде постојала оптужница. Постоји, међутим, још једна специфичност у екстрадиционом праву: САД и Британија имају и споразум о такозваном „превентивном привођењу". Државе су се међусобно обавезале да на захтјев приведу одређене особе чак и када не постоји формални захтјев за изручење. Чврсто сам убијеђен да би, уколико Асанж напусти зграду амбасаде, из САД стигао такав захтјев за привођење. Могуће да он већ постоји, али да је са Британцима договорено да се држи у дискрецији. То не би било изненађење. Захтјев за привођење подноси се брзо јер није неопходно да иде званичним дипломатским путем – довољно је да неко из америчког Министарства правосуђа дигне слушалицу и замоли надлежне у Великој Британији да приведу Асанжа, а онда накнадно то писмено образложи", додао је он.

А с обзиром на то да Асанж себе види као новинара, а "Викиликс" као информативни портал, шта је са онима који су преносили информације "Викиликса"?

"У САД су слобода мишљења и штампе чврсто укотвљене у Уставу. Први амандман америчког Устава, гдје су набројана та уставна права, потиче из 1791. године. Њега, срећом, ни предсједник Трамп не може укинути декретом. Питање је једино гдје је, из угла Америке, евентуална граница слободе штампе? Процес против Асанжа би морао да одговори и на то питање. Челси Менинг је крала информације како би их дала Викиликсу. Код Асанжа ствари стоје другачије: он је водио орган који објављује информације. На другој страни ради се о важним државним тајнама. Једно је сигурно: без обзира како америчко правосуђе процени поступке Асанжа, не би смела да буде кажњива објава из друге или треће руке од стране медијских кућа попут Њујорк тајмса, Гардијана или Шпигела. Јер они пишу тек о државним тајнама које су путем Викиликса већ јавно доступне свима. На послијетку, сматрам, овдје не може бити ограничена слобода штампе. Озбиљна, инвестигативна штампа има не само право већ и обавезу да пише о оваквим стварима", закључио је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.