Американци исмијавају Обаму: Пореде напад на Сирију са турском опсадом Београда из 1456.

Амерички сатирични сајт Онион објавио је "вијест" о томе да Барак Обама, предсједник САД, увјерава сународнике да предложени војни удар на Сирију неће бити ни налик на отоманску опсаду Београда из 1456. године, када су турске трупе под командом султана Мехмеда Другог морале да се повуку због великих губитака.

Онион, иначе одличан сајт са "лажним вијестима" који је био узор сличним пројектима у Србији и околини, у једној реченици помиње и то да се радило о "отоманској инвазији католичког Балкана".  

- Наравно да сам свијестан тога да су многи људи широм Америке забринути да би интервенција у Сирији могла да се претвори у још једну опсаду Београда, али увјеравам вас да ће ова операција бити брза, одлучна и ни на који начин неће подсјећати на неуспјешну отоманску инвазију на Нандорфехервар - "рекао" је Обама.

- Обећавам вам и ово: Моја администрација неће поновити грешке султана Мехмеда Другог - наводи се у измишљеном Обамином "саопштењу".

"Упркос тврдњама Бијеле куће да ће америчка интервенција, евентуално, највјероватније личити на успјешну отоманску опсаду Београда под султаном Сулејманом Првим, многи су ове недјеље остали скептични да се војна акција САД у Сирији на крају неће разликовати од војне катастрофе на нивоу опсаде из 1456, која је проузроковала велики број погинулих, 10.000 мађарских и 50.000 отоманских војника", пише Онион и у једном тренутку помиње и Нандорфехервар, што је мађарско име за Београд.

Ово је био први текст у којем је Онион на сатиричан начин отворено критиковао план Обамине администрације да крене на Сирију, док се до сада све сводило на то да Америка нема никакав план у вези са сиријским грађанским ратом.

Шта о опсади из 1456. каже Ћоровић у "Историји Срба"?

У "Онионовом" тексту се ниједном речју не помињу Срби, иако су и они чинили одбрамбене снаге заједно са Мађарима под чијом контролом је тада био Београд.Владимир Ћоровић у "Историји Срба" о турској опсади из 1456. пише слиједеће: Султан је дошао с војском на Дунав и опсјео и Смедерево и Београд. Намјеру његову да Смедерево узме брзо, на јуриш, осујетила је храбра градска посада, која се јуначки одупрла. Напад на Београд извршен је у садејству с флотом, која је бројала на 200 лађа.

Али и ту Турци наиђоше на снажан отпор. Посади стиже у помоћ једна на брзу руку прикупљена војска добровољаца, коју је одушевљавао Капистран. Иако није била од велике војничке користи, та добровољачка војска, састављена од људи с разних страна, значила је, ипак, извјестан прираст снаге, јер је дизала дух. Хуњади је најприје разбио турску невјешто вођену ријечну флотилу, а онда је с новом војском ушао у Београд.

Турци се нису надали дугој опсади. Вјеровали су да се напад може извршити брзо. Кад су видјели да се ратовање отеже и да су у војсци због београдских баруштина настале болештине нареди султан да се и ту покуша са јуришем. Борба је била врло крвава. Турци су већ били продрли у београдску варош. Али Хуњадијеви јунаци извршише неколико противнапада и одбацише Турке. Одлично се показало и српско одјелење, за које се казује да је имало изврсне стријелце.

Турцима није ништа помогло што је и султан сам ушао у борбу. Њихови извори приписују неуспјех неслози румелиских бегова и томе, што су неки војници отишли у пљачку. Послије неуспелог јуриша, који је однио многе жртве, рањени султан нареди повлачење (23. јула 1456.). Али хришћани нису могли уживати у побједи. Куга, која се бијеше појавила међу Турцима, захвати и браниоце. Болест се прошири преко цијеле Србије све до Дубровника. Од те заразе умријеше и Јанко Хуњади (11. августа) и Иван Капистран (23. октобра).

Овај помор у хришћанској војсци био је и главни разлог, што она није могла да искористи ову несумњиву побједу

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.