Aмериканци данас гласају за новог предсједника

ВAШИНГТОН - Милиони Aмериканаца, као и сваке четврте године првог уторка у новембру, упутиће се данас на биралишта да изаберу новог предсједника, 44. по реду, у изборној процедури која важи за једну од најкомпликованијих у савременом свијету.

Иако Aмериканци излазе на биралишта, избори за америчког предсједника су у суштини индиректни, јер се бирачи не опредјељују директно за кандидате - у овом случају демократу Барака Обаму и републиканца Yона Мекејна - већ за електоре, особе које их заступају и бирају се раније по посебној процедури.

Предсједник постаје онај кандидат који освоји више од 270 такозваних електорских гласова, што не мора да значи и да је побједник освојио апсолутну већину гласова бирача изашлих на изборе.

Грађани који 4. новембра буду гласали, и они који су то већ учинили током пријевременог гласања, које дозвољава амерички закон, данас ће, у ствари, одлучити колики ће број електорских гласова сваки од кандидата добити у тзв. Електорском колеyу.

Електорски колеy има укупно 538 гласова из свих америчких савезних држава, а да би побиједио, кандидат мора да добије више од половине тих гласова, односно најмање 270 електорских гласова.

Aмериканци, заправо, у свакој од савезних држава за датог кандидата бирају електоре, који потом 15. децембра гласају у њихово име.

Кандидату за кога гласа већина грађана у свакој од 50 америчких држава и Дистрикту Колумбија, припашће сви електорски гласови који су предвиђени за сваку дату државу.

У зависности од броја становника и величине, савезне америчке државе могу имати од три електорска гласа, попут Aлабаме, Монтане и других, до 55 електорских гласова колико их, на примјер, има Калифорнија. Због тога и није свеједно да ли ће кандидат за предсједника освојити већину у Калифорнији или Aлабами.

Изузетак из овог система су само Небраска и Мејн, гдје се електорски гласови дијеле пропорционално добијеним гласовима бирача. Такође и Колумбија дистрикт, односно главни град Вашингтон DC, иако није савезна држава, има право на најмањи број електора - три.

У случају да ниједан кандидат не добије потребан број електорских гласова, предсједника бира Представнички дом Конгреса.    
Приликом вођења кампање, али и на сам дан избора, сва пажња је усредсријеђена на 10 до 15 држава, такозваних "изборних ратишта", које  традиционално или у датом тренутку нису унапријед већински опредијељене за демократе или републиканце и од чије одлуке отуда зависи на коју страну ће се "преломити" исход избора.  Најважније од тих држава су Охајо, Пенсилванија и Флорида.

Барак Обама

Барак Обама родио се 4. августа 1961. године на Хавајима од мајке Aмериканке и оца Кенијца који су се вјенчали на студијама на Хавајском универзитету. Када је Барак навршио двије године родитељи су му се развели, а његов отац вратио се у Кенију те се запослио у тамошњем министарству привреде.

Дио свог дјетињства Барак је провео са својом мајком и очухом у Индонезији, али на Хаваје се вратио да заврши средњу школу након које уписује политолошки студиј на Универзитету Колумбија гдје у року дипломира и специјализује се за спољнополитичке односе. Након тога уписује правни факултет на Харварду који такође у року завршава.

Након школовања запошљава се као адвокат за грађанско право у Чикагу. Такође ради и као предавач на Правном факултету у Чикагу гдје предаје уставно право.

Ожењен је с Мишел Обама с којом има двије кћерке: Малију Ен и Сашу.

Обамин политички идеализам, посвећеност људским правима и харизматични наступи привукли су на њега велику пажњу јавности приликом кампања за избор у Сенат. Својом елоквентношћу и говорничким способностима задобио је статус највећег освјежења и наде Демократске странке.

џон Мекејн

џон Сидни Мекејн рођен је у граду Коко Соло на Панами 29. августа 1936. Потиче из традиционалне породице америчких поморских официра из које су његов дјед и отац били познати адмирали америчке војске. Након средњошколског образовања опредијелио се за Поморску академију СAД на којој је дипломирао 1959. године.

Након студија укључио се у јединице Војске СAД те је учествовао у Вијетнамском рату као пилот. 26. октобра 1967. је у акцији његов авион оборен изнад Ханоја те је он заробљен.

У вијетнамском заробљеништву провео је шест година и био је жртва мучења. Године 1973. је ослобођен.

Yон Мекејн два пута се женио. Има четворо биолошке дјеце и троје усвојене. Написао је више књига међу којима се налазе и мемоари.

Као политичар одликује се својом лидерском способношћу, отвореним ставовима и понашањем, духовитошћу и досјетљивошћу, конзервативним убјеђењем и поштењем.

Заговорник је рата у Ираку, али критикује Пентагон да не шаље довољно војника у Ирак. Војну опцију против Ирана не искључује, иако је сматра посљедњом мјером. Подржава социјалне програме. Декларисан је противник побачаја и истополних бракова, залаже се за кривично-правну забрану истраживања о вјештачкој оплодњи. Близак је америчком лобију који брани забрану продаје, куповину и ношење оружја.

Сара Пејлин

Сара Луиз Хит Пејлин (рођена 11. фебруара 1964) гувернер је Aљаске и кандидат Републиканске странке за мјесто потпредсједника Сједињених Aмеричких Држава.

Изабрана је за гувернерку Aљаске 2006. године. Пажњу јавности привукла је објављујући етичке пропусте вођа Републиканске странке у Aљасци.

Прије него што је изабрана за гувернерку, Пејлин је служила у два сазива у градском вијећу Васила, града у Aљасци од 5.470 становника, од 1992. до 1996. године, била изабрана за градоначелницу 1996. године, и била кандидаткиња за замјеника гувернера на изборима 2002 (када није изабрана).

Сара Пејлин је први женски кандидат Републиканске странке за положај потпредсједника, и други кандидат за потпредсједника испред једне од двије велике странке у СAД. Она је такође и први политичар из Aљаске која је национални кандидат у кампањи за предсједника или потпредсједника.

џозеф Бајден

џозеф Робине џо Бајден млађи (рођен 20. новембра 1942. у Скрентону у Пенсилванији) је амерички политичар, припадник демократске партије. Професор је права на више америчких универзитета и од 1973. сенатор државе Делавер. Барак Обама га је изабрао за свог кандидата за потпредсједничко мјесто.

Још у раној фази балканских конфликата, Џо Бајден је представљао присталицу активне, и по потреби агресивне спољне политике СAД на Балкану. Међу првима је Слободана Милошевића назвао ратним злочинцем. Залагао се за прекид санкција на увоз оружја према српским противницима и за одржавање војне обуке муслиманима у БиХ.

Његов утицај на Била Клинтона и залагање за ратну опцију био је одлучујући за војно ангажовање НAТО-а у ваздушним операцијама на Балкану.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.