Америка жели веће војно присуство на Тајвану

Недавно саслушање високо рангираних официра и безбједносних стручњака на тему актуелне ситуације у азијско-тихоокеанском региону у америчком Конгресу било је обиљежено отвореним позивима на повећање војног присуства САД на територији Тајвана.

Адмирал Марк Монтгомери затражио је од власти да у најкраћем року одобре размjештање најмање 500 америчких војника на острвској територији, док је главнокомандујући пацифичким одсjеком америчке војске, генерал Чарлс Флин појаснио да повећање испорука војне технике Тајпеју неће имати жељеног ефекта уколико тајвански војници за употребу истог не добију адекватну обуку.

Под истим овим изговором, у марту прошле године за сада непознат број припадника америчких специјалних снага био је распоређен на четири војне базе на Тајвану, укључујући и истурени положај на острву Кинмен које се налази на свега 10 километара од обале Кине — према тадашњим саопштењима тајванских медија, ове снаге размjештене су на дугорочној основи, а у циљу обуке тајванских снага за предстојећу ”инвазију Кине”.

Два мjесеца касније, Пентагон је започео реформу маринаца у азијско-тихоокеанском региону са циљем повећања мобилности — ово је на првом мjесту подразумјевало смањење употребе тешке технике са преоријентацијом на артиљеријске и ракетне системе, као и беспилотне летјелице. Започета је изградња 31 десантног брода, као и формирање три десантне групе од којих ће две бити распоређене у САД, а једна на бази Окинава на територији Јапана.

Сви ови кораци резултат су ангажмана генерала Чарлса Флина (истог који и сада захтјева даљу милитаризацију Тајвана) који је отворено поручио да се Пентагон већ дуго припрема за рат са Кином, али да упркос томе војно-политичко руководство САД наставља да потцјењује значај копнених јединица у будућем сукобу.

У свјетлу убрзаног преусмјеравања америчких офанзивних капацитета ка азијско-тихоокеанском региону, овакви потези више не представљају изненађење. Упркос томе, продубљивање војне сарадње са Тајпејом које је у Пекингу више пута окарактерисано као основни фактор ризика значајно ће повећати већ високе тензије између двије свјетске силе.

Даљи раст броја америчких војника на територији Тајвана притом ће представљати и нови удар на принцип једне Кине који тешко да ће проћи незапажено у Пекингу који је у последњим недељама неколико пута показао да неће толерисати провокације које доводе у питање његов суверенитет. Стога, уколико Конгрес одговори потврдно на захтјеве Флина и Монтгомерија, војно-политичка ситуација у региону лако може ескалирати до ивице отвореног сукоба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.