Фото: илустрација
БРИСЕЛ - Западни безбједносни поредак улази у фазу у којој се први пут након хладног рата отворено преиспитује расподјела улога унутар НАТО-а. Све јаснији сигнали из Вашингтона указују на то да Сједињене Америчке Државе постепено преиспитују обим свог ангажмана у европској безбједности, што отвара простор за дубљу трансформацију Алијансе и редефинисање војног присуства у Европи.
У том контексту све чешће се користи концепт "НАТО 3.0", који, према оцјенама дијела америчких стратега, означава повратак на основну функцију Алијансе - колективну територијалну одбрану - уз знатно већи степен одговорности европских савезника.
Идеју "НАТО 3.0" први је промовисао замјеник министра одбране САД Елбриџ Колби. Он сматра да је Алијанса уласком у постхладноратовску фазу проширења и интервенција дошла до тачке стратешког преокрета, те да се постепено враћа моделу класичног одвраћања и територијалне одбране.
Према његовим ријечима, у том сценарију улоге би биле јасније расподијељене: Европа би преузела већи дио конвенционалних капацитета, док би САД задржале стратешки нуклеарни и безбједносни "кишобран".
У таквом развоју догађаја Европа би постала примарни носилац конвенционалне одбране, док би Сједињене Америчке Државе задржале кључну улогу у нуклеарном и стратешком одвраћању, што представља једну од највећих унутрашњих промјена унутар НАТО-а у посљедњим деценијама.
Истовремено, у Европи се тренутно налази између 90.000 и 100.000 америчких војника, што представља највећи стални амерички војни контингент ван територије САД. Тај распоред обухвата кључне базе у Њемачкој, Италији и Великој Британији, као и појачано присуство на источном крилу Алијансе, посебно у Пољској и Румунији.
Према ријечима бившег начелника Управе за стратегијско планирање Војске Србије, а данас професора на Факултету за безбједност и заштиту у Београду Божидара Форце, не ради се о нестанку НАТО-а, већ о његовој дубокој трансформацији. Како је оцијенио за "Глас", сматра да се ради о процесу који означава крај НАТО савеза каквог је Европа до сада познавала у постхладноратовском периоду, те да се Алијанса постепено трансформише у крњу европску верзију, у којој би САД имале само мању оперативну и политичку улогу него до сада. Форца даље истиче да остаје отворено питање унутрашњег односа снага у Европи, да ли ће доминантну улогу преузети Британци, Пољаци или неки трећи центар моћи.
- Ове промене ће се одразити и на Балкан, кроз појачане политичке и безбедносне притиске у процесу европских и евроатлантских интеграција, посебно у контексту односа према БиХ и Републици Српској. У свему томе највећи утицај имаће центри моћи из Лондона и Брисела - истакао је Форца.
Он додаје да би изградња самосталне европске одбрамбене архитектуре била дуготрајан и финансијски изузетно захтјеван процес, који би трајао најмање једну до двије деценије. Њемачка, Француска, Пољска и Велика Британија већ повећавају војне капацитете, али и даље без јединствене командне структуре и пуне стратешке кохезије.
Форца указује да се амерички безбједносни приоритети све јасније помјерају ка Индо-Пацифику, гдје се Кина позиционира као главни дугорочни ривал, што већ производи промјене у глобалном војном распореду.
Према оцјени војног аналитичара Сретена Егерића, НАТО улази у фазу дубоке трансформације која не значи његов нестанак, већ прерасподјелу улога унутар Алијансе и промјену њене укупне стратегијске логике.
Он сматра да је тај процес директно повезан са америчким помјерањем фокуса ка Индо-Пацифику и Кини као кључном геополитичком ривалу, што додатно убрзава унутрашњу реорганизацију НАТО-а.
НАТО самит који ће бити одржан сутра и прекосутра у Анкари, у комплексу Бештепе, већ се у дијелу међународних кругова посматра као потенцијална прекретница у даљој еволуцији Алијансе и будућим односима САД и Европе.
ВОЈНЕ СНАГЕ
САД, према анализама и извјештајима америчких и западних медија, укључујући и "Вашингтон пост", разматрају значајно редуковање војног присуства у Европи. Планови обухватају смањење дијела копнених снага, укључујући борбене бригаде и јединице распоређене у Њемачкој, Пољској и Румунији, као и редефинисање ротационог присуства америчких трупа на источном крилу НАТО-а.
Поред копнених снага разматра се и смањење ваздухопловних капацитета, укључујући мањи број борбених авиона, извиђачких дронова, танкера за допуну горива у ваздуху и дијела поморских патрола и бродова који су били дио НАТО оперативних планова у Европи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.