Фото: Илустрација
Амерички званичници разрађују план смањења глобалних цијена нафте који никада раније није био испробан.
Овај план разрађују како би спријечили продубљивање економске кризе и несташицу хране, пише Њујорк Тајмс.
Тај план би, како се наводи, био усклађен са европским санкцијама и омогућио би одржавање испорука руске сирове нафте на глобална тржишта и то по значајно сниженој цијени.
Лист наводи да у Бијелој кући страхују да би нова серија европских санкција, усмјерених на глобални прекид протока руске нафте до краја године, могла да доведе до бројних скокова цијена енергената, што би додатно угрозило већ опетећене потрошаче и гурнуло САД и друге економије свијета у озбиљну кризу и одрицања.
Тај ланац догађаја могао би да погорша ионако озбиљну несташицу хране која мучи многе земље широм свијета.
Аналитичари су израчунали да би смањење залиха нафте могло довести до пораста цијена тог енергента на 200 долара по барелу или више, што значи да би Американци за галон бензина плаћали седам долара.
Док је амерички предсједник Џо Бајден притискао Европу да заустави увоз руске нафте због напада на Украјину, неки аналитичари, као и главни економски сарадници предсједника сада страхују да би таква политика могла да резултира тиме да огромне количине руске нафте, која чини нешто мање од десетина свјетске понуде, изненада буду скинуте са глобалног тржишта.
Потенцијално нови нафтни шок који би додатно угрозио глобалну економију, а можда и изгледе за реизбор предсједника Бајдена, подстакли су администрацију у Вашингтону да почне да убеђује свјетске лидере и пословне кругове широм свијета да потпишу сагласност за глобално ограничење цијене руске нафте.
Званичници администрације и сам Бајден указују на то да је циљ двострук: смањити прилив новца руској ратној машинерији и ублажити притисак на потрошаче широм свијета који се суочавају са константним порастом цијенама горива.
Тај план не би утицао на европске санкције, тврди Бијела кућа, али би ублажио нека друга ограничења под условом да се транспортована руска нафта продаје по цијени која није већа од оне коју би одредиле Сједињене Државе и њени савезници.
То би омогућило Москви да настави транспорт нафте у остатак свијета, а нафта која се сада испоручује у Француску или Њемацку, одлазила би и другим наручиоцима у Централној Америци, Африци, Кини и Индији, али по сниженој цијени.
Поједини економисти и стручњаци за нафтну индустрију скептични су да ће ова идеја заживјети и упозоравају да би план углавном могао да допринесе повећању зараде нафтних рафинерија, а да би Русија и њени савезници могли глатко да одбију да своју нафту продају по цијени коју диктирају САД, преноси Б92.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.