Америчка драма око буџета се наставља

Вашингтон - Самит предсједника Барака Обаме са лидерима демократа и републиканаца у Конгресу није донио помак у рјешавању политичке кризе.

Та криза полако добија димензије једне од највећих у америчкој историји, пише Политика.

Јер, поред чињенице да је, због неизгласавање буџета на принудним неплаћеним одморима неколико стотина хиљада државних намјештеника, за двије недјеље влада удара у плафон за задуживање што, ако се у Конгресу дотле не озакони нови лимит, прети тешким посљедицама по свјетску економију.

Америчка влада би наиме први пут од како постоји доспјела у ситуацију да не може да измирује своје обавезе према повјериоцима, домаћим и страним, што ће сигурно изазвати берзански потрес и изазвати нову финансијску и економску кризу, у околностима када се ни САД ни остатак свијета још нису сасвим опоравиле од претходне, такође зачете у Америци.

На састанку са врхом републиканаца из Представничког дома и лидером демократске већине у Сенату, свако је остао при своме. Републиканци су понудили да усвоје неколико "малих" закона који би олакшали тренутну ситуацију и активирали неке сада блокиране владине службе, али је Обама то одбио, захтјевајући да се усвајањем макар привременог буџета најприје укине фискална блокада и омогући нормално функционисање владе, а тек онда преговара.

Републиканци међутим финансирање владе и даље условљавају њеним уступцима у примјени реформе здравственог осигурања, која је у цјелини почела да се примјењује такође од 1. октобра, кад је неуспјешно почела и фискална 2014. година.

Састанак у Бијелој кући трајао је 90 минута, а послије тога је услиједило оно што се и очекивало: међусобно пребацивање кривице за непостизање договора.

"Ја сам огорчен. Апсолутно сам огорчен, зато што је све ово апсолутно непотребно", изјавио је Обама за телевизију Си-Ен-Би-Си, у интервјуу прије сусрета са конгресменима.

Суочен са непопустљивошћу републиканске опозиције, предсједник је савезника потражио на Волстриту. Одржао је и састанак са челницима финансијске индустрије, првим људима "Џеј Пи Моргана", АИГ, "Сити групе", "Морган Стенлија" и "Велс Фарга", по свој прилици увјерен да би они могли да изврше притисак на републиканце са којима су у принципу у добрим односима. Како је изнијето, и банкари сматрају да би неподизање лимита за задуживање (постојећи је 16,7 билиона долара) донијео "катастрофу", али нема детаља да ли су обећали неку конкретну акцију.

Постоји извјесна нада да су и републиканци свијесни могућих посљедица овакве ситуације и да би могли да отворе врата расплету, али би морали нешто да за узврат добију. Обама, међутим, нипошто не жели да на жртвени олтар стави здравствену реформу, коју сматра кључним постигнућем свог предсједниковања.

Иако се ових дана доказује да ће републиканци због изазивања блокаде претрпјети политичку штету, детаљније анализе показују да није баш тако. Њихова тврда фракција не мора да попусти, јер је већина њих у Конгрес изабрана из такозваних безбједних изборних јединица, које су скројене тако да увијек гласају за конзервативце и у којима демократе апсолутно немају шанси. То су изборни дистрикти у којима је Обама на прошлогодишњим изборима добио само око 30 гласова. Само 17 од 232 републиканца у Представничком дому побједила су у дистриктима у којима је и Обама однио већину. На слиједећим конгресним међуизборима у новембру 2014. године, 86 одсто садашњих конгресмена сматра да ће сигурно поново бити изабрани.

Гледано са стране (лондонски "Економист"), ова криза је логичан исход америчког политичког система и међузависности извршне (предсједника) и законодавне власти (Конгреса) која је овдје чвршћа него у неким другим демократијама Запада.

Блокада је и резултат политичке чињенице да у једном конгресном дому (Представничком) превласт има опозиција, док је за одлучивање потребна сагласност оба (горњи, Сенат, није овдје само украс, као што је то Дом лордова у Британији). Ријеч је дакле о својеврсној кохабитацији која ће по свој прилици потрајати.

"Економист" зато сугерише да су неопходне структурне промјене у америчком систему, а излаз види у томе да тврда фракција републиканаца (коју либерални недељник "Њујоркер" назива "кокус камиказа") формира посебну, трећу партију, која би, за разлику од ранијих покушаја формирања "трећег табора", имала шансу за успјех, с обзиром на то да већ има своје представнике у Конгресу.

Ова дијагноза је свакако тачна, али предложена терапија нереална. Америчка драма се наставља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.