Алис Вајдел окренута радикалним промјенама у Њемачкој

БЕРЛИН - Алис Вајдел, кандидаткиња крајње њемачке деснице AfD, кандидат је за канцеларку. Необична је она особа за странку којом доминирају мушкарци и која се противи имиграцији и приказује као бранитељ традиционалних породичних вриједности и обичних људи.

Зашто? Па ова 46-годишњакиња одгаја два сина с партнерком рођеном на Шри Ланци, која се бави филмском продукцијом. Али, ко је заправо Алис Вајдел?

Рођена је 6. фебруара 1979. недалеко од Билфелда у Сјеверној Рајни – Вестфалији, на западу Њемачке. Потиче из њемачке избјегличке породице из Шлеске. Њен отац, Гербард Вајдел, који је радио као заступник фабрике за намјештај и посуђе, никад није прихватио губитак своје домовине. Такође је сматрао скандалозним што су савезници претворили њемачке градове у рушевине током Другог свјетског рата и готово изгладнили Њемачку у зиму 1948. године. У таквом увјерењу је одгајао и школовао своје троје дјеце, од којих су сви власници универзитетских диплома. Сама је једном признала како је имала неугодних сусрета с имигрантима који су живјели у социјалним становима у њеном граду.

– Не уживате одлазити на базен као тинејџерка када вас стално називају „курвом“ или нечим сличним – рекла је за швајцарски магазин WeltWoche.

То је вјероватно оцртало њен каснији политички пут који фокус има баш на мигрантима. Ипак, вратимо се на њено школовање.

Након завршене гимназије, у коју је знала долазити возећи оцев „мерцедес“, хтјела је уписати медицину и постати доктор. Њен отац био је против тога. – Бићеш цијели живот око болесних људи – говорио јој је он.

Умјесто медицине, истовремено је студирала бизнис и економију у Баварској. Дипломирала је као једна од најбољих у својој класи и докторирала на теми о кинеском пензионом систему. Као стипендисткиња, провела је годину дана у Јапану и пет година у Кини, гдје је добро научила и мандарински језик.

У политику је ушла, према властитој изјави, на наговор своје швајцарске животне партнерке поријеклом из Шри Ланке, имена Сара Босард, с којом има два сина “рођена вјештачком оплодњом и чије очеве познаје”. Вајдел је прије уласка у политику радила за Goldman Sachs и Allianz Global Investors, те као фриленс пословна савјетница. Управо њен неконвенционални профил је предност за AfD. Обично је обучена у тамно одијело, бијелу кошуљу и бисере, дјелује сталоженије и компетентније од неких својих колега, кажу аналитичари. Критичари је, међутим, називају бескрупулозном опортунисткињом и “вук у овчијој кожи”. На путу је да странку, која постоји 12 година, одведе до рекордног резултата на данашњим савезним изборима, чиме ће AfD додатно учврстити своју позицију на њемачком политичком небу и потенцијално закомпликовати управљање највећом европском привредом, пише Вечерњи лист.

– Вајдел је неко ко може привући широку публику од типичног бирачког тијела AfD, укључујући грађанску средњу класу. Дјелује као одрасла особа у просторији пуној лудјака и екстремиста – рекао је Оливер Лембке, политички научник са универзитета у Бохуму. Као супредсједница AfD, Вајдел је предводила раст популарности странке последњих година, искористивши све јачи талас антиимигрантског расположења и незадовољство канцеларом Олафом Шолцом, чија се коалицијска влада распала у новембру. Такође је искористила широко распрострањени бес због низа насилних инцидената током предизборне кампање, који су резултирали хапшењима имиграната.

Њена политичка позиција „коштала ју је пријатеља, због чега се породица морала преселити“, рекла је за WeltWoche. Као економска либералка, Вајдел наводи бившу британску премијерку Маргарет Тачер као свој узор и жели да Њемачка покрене референдум о изласку из ЕУ, по узору на Брегзит, ако Унија не проведе довољно реформи. Осим тога, залаже се за смањење пореза, укидање минималне плате, смањење државне бирократије… Позвала је и на пуно строжа ограничења имиграције, искористивши незадовољство Немаца великим приливом миграната с Блиског истока.

– Бурке, дјевојчице с марама, мушкарци с ножевима на социјалној помоћи и други бескорисни људи неће осигурати нашу просперитет – рекла је у парламенту 2018. године.

Ханс Ворландер, политички научник с Техничког универзитета у Дрездену, за њу је рекао да за медије наступа као “умјерена, углађена грађанска политичарка”, али зна тачно како допријети до радикалнијег бирачког тијела. Вајдел је признала да постоје одређене напетости око њеног приватног живота унутар странке која се противи геј браковима и проширењу закона о усвајању за истополне парове. Међутим, углавном се не фокусира на своју сексуалну оријентацију – одбијајући да је се назива “квир” – и вјешто балансира између различитих страна унутар странке, преноси Ројтерс.

Што се тиче политичких планова, пуно тога ће постати јасније вечерас, након избора. Вајдел наводно планира да покрене промјену стратегије те, умјесто вербалним радикализмом, покушати политички освојити Њемачку “тактичком флексибилношћу”. То је у Њемачкој упоређено с Италијом гдје се Ђорђа Мелони са својом странком Браћа Италије дистанцирала од италијанског постфашистичког покрета. Тако наводно и Алис Вајдел жели додатно професионализирати изглед и структуру AfD, те се уједно заштитити од могуће процедуре забране рада странке. Циљ јој је такође поново приближавање странци француске десне популисткиње Марин Ле Пен, која је због Хокеа и компаније одбила да у Европском парламенту сарађује ​​са “страном у којој људи симпатизирају неонацисте”.

Немачки аналитичари процјењују како ће AfD под потпуним вођством Алис Вајдел након предстојећих избора највјероватније покушати успоставити моделе толеранције, посебно у источњемачким парламентима, како би ушла у владу у Саској, гдје CDU води мањинску владу, те Саској – Анхалту и Мекленбургу – Западном Поморју. Како би се све то остварило, AfD прво мора бити успјешан данас на изборима у Њемачкој. Све испод резултата AfD-а од 16 посто, колико је странка добила на недавним европским изборима, сматрало би се поразом.

„Помоћ“ у кампањи имала је и од Илона Маска. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.