Фото: Aлеп: Сиријска војска бомбардује побуњеничка упоришта у близини аеродрома
Aлеп - Сиријске снаге сукобиле су се с побуњеницима у ратом разореном Алепу, јавили су сиријски медији, у првом званичном признању да су сукоби стигли на праг стратешког мјеста, највећег града у држави, преносе агенције.
Активисти такође извјештавају о жестоком гранатирању и сукобима у многим подручјима Дамаска, укључујући западне дистрикте у којима се налазе групе побуњеника.
Активист из Дамаска Моаз ал Шами рекао је да гранатирање траје “нон-стоп” и казао је да нападачи пуцају из правца планина Квасијун, које су окренуте према граду.
Сукоби у два сиријска главна града показују интензитет грађанског рата и немогућност режима да сузбије побуњенике упркос њиховом огромном наоружању.
Побуњеничка упоришта у Алепу мета су вишеседмичног гранатирања и ваздушних напада којима предсједник БаШар ал Асад врши офанзиву.
Побуњеници су протјерани из неких подручја, али извјештаји о сукобима у близини аеродрома сугерирају да би борба могла промијенити фронтове.
Сиријска званична агенција Сана извијестила је да су “оружане терористичке групе” (режимски израз за побуњенике) потиснуте из подручја с обје стране аеродрома, који се налази око 15 километара југоисточно од историјског центра у Алепу.
У извјештају није наведено да ли су сукоби ближе међународном аеродрому или оближњем војном аеродрому, бази за извршавање зрачних напада на побуњеничка мјеста на сјеверу.
Алеп има велику симоболичку и стратешку важност.
Он представља центар сјеверног дијела Сирије и у близини је територија под контролом побуњеника и критичких рута за снабдијевање.
Побуњеници желе имати контролу над старим центром, којим доминира средњовјековни дворац јер би то би нанијело снажан ударац режимским тврдњама да њихово наоружање може зауставити напредак опозиције.
Неке четврти Алепа, гдје близу мјесец дана траје одлучна борба између побуњеника и режима, биле су бомбардоване или су се у њима водили сукоби.
Сиријски опсерваториј за људска права извијестио је да је авијација режима бомбардовала Азаз, на сјеверу Сирије, близу границе с Турском, гдје је у сриједу погинуло близу 40 људи.
У насиљу је у петак широм земље погинуло 129 људи, од којих 90 цивила, десет побуњеника и 29 војника.
Опсерваториј наводи да је више од 40 неидентифицираних тијела пронађено у петак у Дамаску и покрајини, а више од 65 тијела је пронађено у четвртак у Катани, 20 километара југозападно од Дамаска.
Активисти наводе да се ради о погубљењима, али не прецизирају да ли се ради о цивилима или побуњеницима.
Предсједник Опсерваторија Рами Абдел Рахман је рекао да посљедњих дана проналазе све више покопаних неидентифицираних тијела за које се не зна којој страни припадају.
Портпарол УН Џулијет Тума рекла је данас да су посљедњи посматрачи свјетске организације почели да напуштају Сирију пошто се њихова мисија званично завршава сутра у поноћ.
Она је за америчку новинску агенцију АП рекла да ће преостали посматрачи Сирију напустити у наредних неколико часова.
Око стотину посматрача преостало је у Сирији што је трећина броја од послатог нешто раније ове године.
Посматрачи одлазе након што се Савјет безбједности сагласио да оконча мисију Ун и да подржи отварање мање канцеларије за везу која ће подржати будуће мировне напоре.
Тек неколико сати послије именовања бившег алжирског министра спољних послова и дугогодишњег дипломате Лакдара Брахимија за новог изасланика УН за Сирију, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров поручио је да Русија одбацује идеју о увођењу зоне забрањеног лета изнад Сирије.
Упркос чињеници да није било озбиљних разговора на ту тему, зона забрањеног лета помињала се спорадично на састанцима Савета безбједности, а прије неколико дана полемику о могућем увођењу поново је подгријала државни секретар САД Хилари Клинтон.
Према њеним ријечима, Вашингтон још није одбацио зону забрањеног лета као једну од мјера које би допринијеле смиривању ситуације, односно осујећивању сиријске војске да користи тешко наоружање у градским срединама.
Нови изасланик за Сирију рекао је да је свјестан компликованости и тежине мисије коју води, додајући да се нада да неће бити војне интервенције.
Замјеник портпарола генералног секретара УН Бан Ки Муна, Едуардо дел Буеј, рекао је да се насиље и патња у Сирији морају окончати.
- Генерални секретар цени Брахимијеву спремност да уложи свој велики таленат и искуство у овај важан задатак за који нам је потребна јака, јасна и јединствена подршке међународне заједнице, укључујући Савјет безбједности - рекао је Дел Буеј.
Кофи Анан, сада већ бивши изасланик за Сирију, раније овог мјесеца је најавио да ће напустити мјесто изасланика УН и Арапске лиге за Сирију, пошто није успио да спроведе мировни план и зато што је та земља сада у грађанском рату.
САД је поздравио именовање Брахимија уз оцјену да ће он “наставити да ради на окончању сукоба и мирној транзицији у Сирији.
- Моја порука специјалном изласланику Брахимију је једоставна: САД је спреман да вас подржи и обезбиједи трајни мир у складу са легитимним тежњама за владом која ће представљати сиријски народ. А сиријском народу поручујемо: Нисте сами - навела је Клинтон.
Портпарол кинеског министарства спољних послова Чин Ганг поручио је да Кина поздравља именовање Брахимија и да је он права особа за функцију међународног изасланика због богатог дипломатског искуства.
Кина је, такође, поновила да се противи војној интервенцији и затражила од Брахимија да пронађе политичко рјешење за окончање сукоба у Сирији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.