Радијатори, џемпери и цунами

Европа је изгледа пронашла коначно рјешење за енергетску кризу. Ако нема довољно руског гаса, има руских џемпера.

Европска унија је у јулу из Русије увезла плетену одјећу вриједну 1,18 милиона евра. Мјесец раније увоз је износио свега 1.300 евра. Није то много новца за европску економију, али је прилично добар симбол нове европске зиме.

Руски гас је непожељан. Руски џемпер, изгледа, још није. Још само да Брисел уведе санкције против руске вуне, па да европски грађани коначно могу да се грију потпуно политички коректно. Шалу на страну, иза џемпера стоји много озбиљнија прича. Европа је заиста смањила зависност од руских фосилних горива, али руски гас није нестао са европског тржишта. Земље ЕУ су од јануара до јула ове године за руски гас издвојиле око 8,6 милијарди евра. Дакле, политички се Европа одвикава од Русије, а тржишно јој још понекад шаље прилично крупне рачуне.

И ту почиње права комедија европске енергетске политике. Када је гас руски, проблем је геополитика. Када је ЛНГ амерички, проблем је цијена. Када је норвешки, проблем је количина. А када је рачун стигао грађанима, више никога није брига одакле је енергент дошао. Важно је само колико кошта. А могло би да кошта још више.
Њемачка је у гријну сезону ушла са складиштима гаса попуњеним око 59 одсто. Предсједник Бундесбанке Јоаким Нагел већ је упозорио да би спорије пуњење складишта могло повећати ризик од куповине гаса по вишим цијенама током зиме. Другим ријечима, Европа има план. Само што још није сасвим јасно да ли план предвиђа гас или дебље џемпере.

А проблем није само у гријању. Скупи гас значи скупљу производњу. Скупља производња значи скупљу робу. Скупљи транспорт значи скупљу храну. А све то значи да инфлација поново може да закуца на врата. Само што овога пута можда неће имати шта да обуче.

И зато је могући европски енергетски цунами много озбиљнији од саме несташице гаса. Не мора гаса да нестане. Довољно је да буде прескуп. Не морају фабрике да се затворе. Довољно је да европска производња постане неконкурентна. Не морају грађани остати без струје. Довољно је да почну да гасе свјетло у соби у којој нема никога. А то је већ она врста "штедње" која се не уводи уредбом. Зато ће предстојећа зима бити и својеврсни тест европске енергетске политике.

Ако буде блага, а снабдијевање стабилно, Брисел ће имати прилику да каже да је све било под контролом. Ако буде хладна, гас скуп, складишта полупразна, а рачуни високи, онда ће се можда показати да је Европа у покушају да побјегне од једне зависности само добила скупљу верзију друге.

До тада, остаје стара европска формула - радијатор угасити, џемпер обући, рачун платити и бити задовољан што је енергетска политика успјела. Само да зима не потраје предуго.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.